Bolest znojenja - ( The Sweating Sickness, a Tudor england disease )

Takozvana 'bolest znojenja' (the Sweating Disease), koja se javila u Engleskoj, u doba Tudor dinastije (kraj 15. i pocetak 16. veka).

Prva zanimljivost vezana za tu bolest je ta da se, iz nekog nikad objašnjenog razloga javila samo u Engleskoj, i da su od nje obolevali isključivo Englezi (kasnije su se javili alternativni oblici bolesti na kontinentu, ali baš ,ovakva, bolest postojala je samo u Engleskoj).

O čemu se radilo? Kao što se iz samog naziva bolesti vidi, radilo se o tome da bi obolela osoba dobila vrlo visoku groznicu popraćenu užasno jakim znojenjem, drhatavicom i osećajem hladnoće, koji se kasnije izmjenjivao s osećajem vrućine. Takvi simptomi trajali bi svega nekoliko sati, i nakon toga bi se osoba - u rieđim slučajevima - počela oporavljati, ili bi - u češćim slučajevima - umrla.

Odatle i citat poznatog engleskog istoričara toga doba, Edwarda Halla: 'Some merry at dinner, dead at supper' (dinner, kao glavni obrok dana, tada je bio oko 11 sati ujutro, a supper oko 4,5 popodne). Bolest se prvi put javila 22.08.1485., na dan bitke na Bosworth polju, u kojoj je HenryTudor, vojvoda of Richmonda pobedio kralja Richarda III i time ustoličio Tudor dinastiju.

Tajanstvena bolest koja je pokosila hiljade ljudi, među njima i starijeg brata Henrika VIII, princa Artura postala je poznata kao ,,bolest znojenja,, udarala je zapanjujućom brzinom. Oboleli su se žestoko znojili i umirali za svega 24 časa. Izveštaji iz tog vremena kažu da je bilo pet talasa pre nego što se epidemija okončala 1551. godine. Procenjuje se da je tada umrlo 20.000 ljudi - veliki procenat tadašnje populacije Engleske koja je iznosila oko tri miliona.

Na temelju pobede u bici na Bosworth polju uvreženo je mišljenje da su Henryjeve pristlice donele bolest najverovatnije sa francuskog tla, gdje je ovaj bio u izgonu 28 godina.

Najzanimljivija je epidemija koja se javila tokom vladavine Henryja VIII, 1528. godine. Naime, ta epidemija mogla je značajno promeniti tok engleske istorije.

Henry VIII je 1527. pokrenuo postupak poništenja braka protiv svoje prve supruge, Katherine od Aragona, zbog njene nemogućnosti rađanje muškog naslednika.

U međuvremenu mu je za oko zapela Anne Boleyn (s kojom se i venčao, negdje početkom 1533. godine). 1528. je bio u toku sudski proces u Engleskoj vezan uz pitanje (ne)važenja braka između Henryja i Katherine.

Dakle, 1528. je bila prilično gadna godina za Henryja . Imao je u planu da ozeni ženu koju voli (Anne Boleyn) i koja je bila dovoljno mlada i zdrava da mu rodi zakonitog muškog naslednika, no to nije bilo moguće dok se ne razreši prvi brak.

Da situacija bude još gora, Anne je obolela od bolesti znojenja u epidemiji 1528. i izbegla smrt za dlaku. Oboleo je i kardinal Wolsey, koji je bio u tom trenutku zadužen za rešavanje razvoda, a takođe i Annin otac, Thomas Boleyn, pripadnik u tom trenutku jake aristokratske frakcije, kojoj je, naravno, bilo u interesu podupreti Annin dolazak na presto.

Svo troje je ozdravilo. Ali da je bilo ko od njih troje umro (pogotovo Anne i Wolsey), to bi značajno promenilo tok engleske istorije. Do raskida s Rimom bi vjerojatno došlo ovako i onako, ali Henryjeva mlada tada možda ne bi bila kćer engleskog viteza, već mpr. francuska princeza, što bi dobilo sasvim druge diplomatske konotacije.

Da je Wolsey tada umro, Henry ga nikad ne bi mogao iskoristiti godinu dana kasnije kao pijuna u borbi protiv pape.

U svakom slučaju, stvari bi se znatno promenile... Sam Henry nije oboleo, ali je zato, kao pravi hipohondar (inače je bio sklon hipohondriji) bežao od jedne kraljevske rezidencije od druge, nastojeći da bude što dalje od mesta na kome se epidemija pojavila. Kad je njegova voljena Anne obolela, pobegao je od nje, i onda joj slao sentimentalna ljubavna pisma u kojima je izjavljivao 'da bi dao pola života za njeno ozdravljenje'.

Doduše, u Henryjevu korist, treba reći da joj je poslao svog linog lekara, dr. Nicholasa Buttsa.

Dakle, ono što nisu mogli promeniti ni papa, ni Sveti Rimski Car, ni kraljevi, ni kardinali, ni aristokratija, umalo je mogla učiniti jedna 'obična' bolest.

1998 godine su istraživači iz Gajeve bolnice u Londonu potvrdili da su suzili spisak 'sumnjivih faktora' na takozvane hanta viruse. Te viruse, koji su prvi put identifikovani tokom korejskog rata, prenose pacovi, a njihovi smrtonosni efekti upadljivo su slični onima kod bolesti znojenja.

Lanzu šraf - ( The Lanzhou Stone )

Stvarno neverovatan objekat nedavno je ugledao svetlost dana. 2002 godine, pronađen je nobičan kamen sa nazubljenom šrafom unutar njega. Pronašao ga je Mr Zilin Wang u Kini u blizini Planine Marzong u regionu blizu granice Gansuand Xijiang provincije.

Poznat je kao Lanzu šraf.

Misteriozni kamen je u obliku kruške, veličine oko 6 x 8 cm, izuzetno čvrst, težine 466 grama. Neobično je to što je vrsta kamena potpuno nepoznata, što sugeriše da je taj kamen verovatno meteorit. Naučnici procenjuju da je star oko 300 miliona godina. Ipak nije samo njegova neobicna i nepoznata struktura razlog velikog interesovanja mnogih geologa i kolekcionara širom sveta, već više zbog zapanjujućeg artefakta koji se nalazi u njemu.

26 juna 2001 godine, novine ‘Lanzhou Morning News’ izvestile su o ovom velikom otkricu.

,, Vise od 10 geologa i svetskih fizicara sa raznih instituta i laboratorija ( National Land Resources Bureau of Gansu Province, Colored Metal Survey Bureau of Gansu Province, the Institute of Geology and Minerals Research of China Academy, Lanzhou Branch, and the School of Resources and Environment of Lanzhou College) skupili su se da bi ispitali poreklo misterioznog kamena.

Posle diskusije o mogucnosti da je napravljen ljudskom rukom i mogucih razloga za njegovo poreklo, naucnici su jednoglasno proglasili kamen za jedan od najvrednijih kamena u Kini i svetu. Jednim od najvrednijih za kolekcionare, istrazivanje i arheoloska ispitivanja.,,

Tokom diskusije naučnici su postavili mnoge hipoteze o nastanku kamena, ali su sve odbačene kao nemoguće. Nazubljena metalna sipka je čvrsto zalivena u crnom kamenom materijalu. Ni kamen ni nazubljena cev koja je u njemu ne izgledaju kao da su napravljeni ljudskom rukom.

Jedna od hipoteza je da je ovaj kamen ostatak prastorijske civiizacije, jer se veruje da je civilizacija slična našoj postojala na zemlji pre nase. Prema istraživačima, pre 300 miliona godina se formirao prakontinent Pangea. Veruje se da je Lanzu šraf nastao negde u to vreme. Interesantno je da ovaj šraf umnogome podseća na šraf otkriven u Rusiji devedesetih godina. Ruski šraf, takođe urezan u kamen, pronađen je slučajno dok su istraživači analizirali pad meteorita u regionu Kaluga. Druga teorije ja da je kamen svemirskog porekla i da nosi informacije o vanzemaljskom životu.

Na kraju konferencije svi naucnici su se složili da je potrebno dodatno istraživanje da bi se odgonetnula misterija kao je taj kamen nastao..

Šta je stvarno ovaj nazubljeni kameni objekat ostaje da se nagađa u ovom trenutku. Jasno je da je u pitanju još jedan artefakt van mesta i prostora koji je otkriven u proteklih 20 godina. Sva slična otkrića upućuju na to da je naša istorija bila mnogo drugačija nego što se misli. Ako se dokaze da je u stvari meteorit, onda je neoborivi dokaz da nismo sami u svemiru.