U današnje vreme opšte prihvaćeno mišljenje je da Zemlja jeste gotovo savršena kugla ili preciznije naučno objšnjenje, da je oblik Zemlje je veoma sličan obliku troosnog rotacionog elipsoida. Ipak ovo geometrijsko telo, koje se do skora koristilo pri interpretaciji ne odgovara u potpunosti obliku Zemlje, i njega je u naučnim krugovima zamenio novi približniji oblik - geoid. Masa Zemlje je približno 5,98 × 10*24 kg.
Rotacija Zemlje stvara ekvatorijalna ispupčenja, tako da je ekvatorijalni promer za 43 km veći od promera između polova. Najveće lokalne devijacije na stenovitoj Zemljinoj površini su Mont Everest (8.848 metara nadmorske visine), i Marijanski rov (10.911 ispod površine mora). Stoga, u poređenju sa savršenim elipsoidom, Zemlja ima toleranciju od 1:584 ili 0,17 %, što je za 0,22 % manje od tolerancije dozvoljene u jednoj lopti za bilijar. Zbog ispupčenja, najudaljenija tačka od centra Zemlje je u stvari planina Čimborazo u Ekvadoru.
U modernoj eri, dostupnost tehnologije komunikacija i društvenih medija kao što su YouTube , Facebook i Tvitter su postali lak način za pojedince, poznatie ili ne, da šire dezinformacije i privlače druge svojim pogrešnim idejama, stavovima I mišljenjima. Jedna od tema koja je procvetala u ovom okruženju je da je Zemlja ravna.
Naravno ideja o Ravnoj zemlji nije nešto novo. Stari narodi su primetili neke pravilnosti u svetu koji ih je okruživao; posle dana uvek je dolazila noć, na mestu Sunca pojavljivali su se Mesec i zvezde. Zemlja na kojoj su stajali morala im je izgledati kao nešto najčvršće i najpouzdanije što na svetu postoji. Svako bi pomislio (osim ako zna da to nije tako) da Zemlja stoji, da je nepomična. Ovo je razlog zbog čega je Vavilonska zamisao o Zemlji koja se ne kreće, ali iznad koje se obrće neka vrsta kupole sa zvezdama bila u toku sledećih 3.000 godina (nakon što su je Vavilonci definisali) prihvatljiva manje više svakom, pa i starim Grcima.
Stari Grci su,npr. u vreme Homera (IX-VIII bek pre nove ere) ,zamisljali zemlju kao blago ispupcen disk,koji je potpuno okruzen okeanom,iz koga Sunce izjutra,izranja a nocu uranja.
Starogrčki filozof Eratosten prvi je dokazao da je Zemlja lopta, a ne ravna ploča, kako se do tada verovalo, i izračunao je njen obim sa neverovatnom tačnošću.
U Indiji je takođe bilo onih koji su sferičnost Zemlje uzimali kao činjenicu. Drevni astronomski tekst Surya Siddhanta iz bramanske Indije utvrđuje prečnik Zemlje na 12.617 km, promašivši broj za svega 60 km, a udaljenost Meseca od Zemlje na 407.198 km, što je takođe brojka vrlo blizu današnjim merenjima. Staroindijski kralj Marya još je 302. godine pre Hrista rekao grčkom astronomu Megastenu da njegovi “bramani veruju da je Zemlja okrugla“.
Jedan izrazito široko rasprostranjeni mit današnjice je verovanje kako su ljudi srednjeg veka smatrali da je Zemlja ravna ploča. Međutim gotovo svi sačuvani izvori iz ranog hrišćanstva i srednjeg veka koji spominju oblik Zemlje pokazuju kako je opšte mišljenje bilo da je Zemlja okrugla, odnosno sferična. Takvo razmišljanje je preuzeto od ranijih grčkih mislilaca kao što su Pitagora, Parmenid, Platon, Aristotel, Euklid, itd. te rimskih: Plinije Stariji, Pomponije Mela, Makrobije itd. Takvo razmišljanje je nastalo za vrijeme prosvjetiteljstva kada je vladalo opšte mišljenje da je srednji vek bio korak unatrag naspram novog razdoblja u pogledu kulture, umetnosti i nadasve nauke . Racionalno i naučno doba novog veka bilo je suprostavljeno „zaostalom“ i „mračnom“ razdoblju srednjeg veka koje je bilo prepuno praznovjerja i besmislica. Takvo gledanje na srednji vek nije imalo za svrhu samo omalovažavati to razdoblje ljudske istorije već i veličati novo doba kada ljudska vrsta, vođena prosvjetiteljima, izlazi iz tog doba mraka. Glavni kreatori ove ideje su bili američki pisac Washington Irving (1783. – 1859.) koji ju je predstavio u svojoj biogafiji Kristofora Kolumba, zatim John William Draper (1811. – 1882.), američki naučnik koji je tu ideju popularizirao u svom antireligijskom delu History of the Conflict between Religion and Science. Nakon toga ona je postala izrazito popularna i jako ukorenjena u savremenom društvu tako da i danas mnogi drže da je takvo mišljenje bilo dominantno u evropskoj istoriji kroz 1000 godina „mračnog doba“.
Dakle, idejni kreator teorije o Ravnoj zemlji bio je američki pisac Washington Irving (1783. – 1859.).Kasnije, zagovornici ove ideje su bili John William Draper i Andrew Dickson White .
Međutim, najvažniji zagovornik ove ideje bio je, engleski pisac Samuel Rowbotham (1816–1885) koji je pisao pd pseudonimom "Parallax," ( on se smatra za kreatora savremene hipoteze o Ravnoj zemlji ). Pokret je organizacijski nastao nakon knjige 'Zetetska astronomija' . Po njemu je Zemlja ravni disk okružen Severnim i Južnim Polom dok su Sunce i Mesec na udaljenosti od 4800 kilometara, a sam svemir oko 5000. Ključni temelj teze bila je inkonzistentnost savremene naukei sa Svetim pismom koje bi se po njemu moralo čitati doslovno.
Značajniji sledbenici teorije Ravne zemlje bili su i William Carpenter ( u Baltimoru je 1885 objavio knjigu – ( Stotinu dokaza da zemlja nije globus. ), Alfred Russel Wallace, John Jasper, Profesor Joseph W. Holden…
U engleskoj je 1893 osnovano društvo ,,Universal Zetetic Society,, koje je izdavalo i časopis ,, Zemlja nije globus,,.
Organizaciju „The International Flat Earth Society“(IFERS) službeno je osnovao Samuel Shenton 1956. godine sa svrhom promovisanja ideje ravne Zemlje i podstiču svojim delovanjem rasprave o tome da li je Zemlja okrugla ili je pak ravna ploča. Od 1972 drustvo je vodio Charles K. Johnson. Sve do devedesetih temelj istraživanja i dalje ostaje religijska literatura koju smatraju autentičnom zbog 'Duha Svetoga koji je nadahnjivao cenzore i urednike kroz vekove'.
Najpoznatiji eksperimenti koji su za svrhu imali dokazati kako je Zemlja ravna ploča odvijali su se na kanalu Old Bedford tokom krajem 19. i početkom 20. veka.
Old Bedford kanal proteže se dužinom od 20 milja, od kojih je 6 u ravnoj liniji, i kao takav bio je idealan za eksperiment koji je uključivao veslača koji se udaljava prema krajnjoj tački tačno 6 milja od početne tačke posmatranja. Prvi, jednostavan eksperiment proveo je engleski pronalazač Samjuel Roubotam. Na čamac je pričvrstio zastavu, tako da je bila tačno 5 stopa iznad nivoa vode. Samjuel je ušao u vodu, i držeći teleskop 20 cm iznad površine vode posmatrao čamac kako se udaljava. Pod pretpostavkom da je Zemlja sferična, obima 25 hiljada milja, izračunao je da bi teleskop postavljen na visini 20 cm od površine vode, već posle jedne milje kao tangenta vidnog polja dotakao vršak sfere, te da bi nakon te tačke zastavica trebala „tonuti“ ispod vidnog polja. Ipak, mogao je videti čamac i posle čitavih 6 milja i na osnovu toga je zaključio da zakrivljenje ne postoji, te da Zemlja mora biti ravna ploča.
Nakon ovog eksperimenta sproveo je još jedan sličan, postavivši u kanal 6 zastavica na štapove jednake visine koje je učvrstio na podlogu u razmacima od jedne milje. Zatim je teleskop postavio na istu visinu na koju su bile postavljene zastavice i kroz njega je gledao vrhove zastavica. Sve su bile poravnate u savršenoj liniji, nijedna nije “zaronila“ dole kako bi očekivali zagovornici sferične Zemlje, što bi se neizostavno moralo dogoditi kada bi površina Zemlje bila zakrivljena . Na tragu istraživanja Samjuela Roubotama, lejdi Blount je 1904. godine provela još jedan eksperiment na Old Bedford kanalu. Unajmila je profesionalnog fotografa koji je u ondašnje vreme imao poslednju reč tehnike, foto-teleskopsku kameru, kako bi na udaljenosti istih tih 6 milja fotografisao belu zastavu površine 15 kvadratnih stopa, sa crnim rubovima od kojih je donji bio tik na nivou vode. Fotografija je pokazala zastavu u punoj veličini, potvrdivši tim eksperimentom zaključak Samjuela Roubotama, da voda kanala čitavom tom dužinom nije zakrivljena već ravna, te stoga i Zemlja nije zakrivljena – već je ravna ploča. Uzevši u obzir da ondašnja tehnologija nije uključivala fotošop, ta fotografija uzrokovala je buru rasprava na temu ravne Zemlje! Ravnozemljaši tvrde da naša planeta zapravo izgleda kao tanjir, iznenađujuće slično logotipu UN-a.
U novije vreme postoe vise teorija vezanih za Ravnu zemlju, dok je ona prevladavajuća ipak vezana uz 'teorije zavere' poput NASA-ine obmane, lažiranja sletanja na Mesec i svih misija dok najdalje idu oni koji tumače da je sve oko nas hologram.
Neka od najčešćih pitanja i teorija koje postavljaju teoretičari Ravne zemlje su.
1. Ne vidi se zakrivljenje. Bez obzira na položaj i visinu horizont je uvijek ravan.
2. Ne postoji niti jedna fotografija Zemlje.
3. 'Fotografije' Zemlje s različitih putovanja na Mesec imaju različitu veličinu kontinenata, drugačiji položaj, boju ili oblik
4. Jesu li ljudi ikada mogli putovati na Mesec i šta s Van Allenovim pojasom koji je navodno smrtonosan za ljudsku posadu zbog visoke radijacije?
5. Na ravnoj vodenoj površini prema izračunu o Zemljinom zakrivljenju nakon 10 kilometara dolazi do pada horizonta, odnosno predmeti na toj površini trebali bi 'zaći' za horizont promatrača, a na udaljenosti od 20 do 30 kilometara trebali bi biti prilično ispod horizonta, no mi ih i dalje vidimo golim okom.
6. Letovi aviona imaju potpuno nelogične rute. Gledajući kartu okrugle Zemlje za većinu letova rute su potpuno besmislene, kao kad letovi iz Južne Amerike lete u južnu Afriku preko Bliskog Istoka.
7. Karta ravne Zemlje inače se nalazi na logou Ujedinjenih nacija.
8. Nikada ne vidimo drugu stranu Meseca što je prilično neobično ako je Mesec takođe okruglo telo koje rotira oko svoje ose i kruži oko Zemlje.
7. Mesec ne zrači Sunčevu već svoju vlastitu svetlost.
8. Sunce nejednako obasjava Zemlju što je nelogično ukoliko je reč o ogromnoj kugli naspram sićušne Zemlje.
9. Sunčevi zraci padaju na Zemlju pod različitim uglovima što je nemoguće ako je reč o tolikoj udaljenosti, već sugerira da je Sunce puno manje i puno bliže Zemlji ako je ugao zraka Sunca različit.
10. Navodno se Zemlja vrti 1600 kilometara na sat što niko od nas ne oseća.
11. Sve religije govore o veštački stvorenoj Zemlji koja je ravna.