Zanimljivosti

Huasi - ( HUAXI: The Richest Village In China )

Duž širokih bulevara pod drvoredima nižu se redovi gotovo istovetnih vila sa crvenim krovovima, negovanim travnjacima i garažama za dva automobila. Svaka porodica ima kuću i bar jedan automobil - dobijen od zajednice.

Dobrodošli u najbogatije selo u Kini. Imovina prosečne porodice je 150.000 dolara u zemlji gde se godišnji dohodak po stanovniku kreće oko 2.000 dolara.
Prihodi sela, ako se Huasi uopšte danas tako može nazvati, u poslovima sa čelikom, gvožđem i tekstilom iznosili su prošle godine 50 milijardi juana (7,3 milijarde dolara). Sve delatnosti su ujedinjene u grupaciju Huasi - prvu komunalnu korporaciji koja je svoje akcije plasirala na kineskoj berzi.
Ova preduzetnička enklava od 30.000 ljudi u osnovi je i dalje komuna u kojoj je vlasništvo nad zemljištem zajedničko i gde se dobra dele između svih.
Mada je kao primer izuzetan, Huasi simbolizuje 60 godina komunističke vladavine u Kini. Pošto je decenijama zatirala slobodna tržišta da bi ih zatim prigrlila, Kina je danas mešavina kapitalizma sa komunističkim naznakama - sve čvrsto povezano jakom dozom praktičnosti.
Ta kombinacija je suština uspeha Huasija pod vođstvom Vua Renbaoa, 82-godišnjeg seoskog starešine. Zajednica je dobila sve pohvale Komunističke paritje kao primer preobražaja siromašnih seljaka u bogate kapitaliste u toku samo jedne generacije.
"Šta je socijalizam? Šta kapitalizam? Mi samo hoćemo ono što je dobro za naše ljude. Hteli smo da ljudi postanu bogati", kaže Vu agenciji AP.
Ali, Vu ne pominje drugu stranu kojom Huasi odražava savremenu Kinu:više hiljada radnika došljaka koji dobijaju daleko manji deo kolača, nejednakost koja dolazi sa slobodnotržišnim rastom.
Nekada je selo Huasi, na jednom kvadratnom kilometru kamenjara u istočnoj provniciji Điangsu, bilo isto kao i stotine siromašnih sela širom zemlje. Osnovan 1961. godine, Huasi je bio poljoprivredna komuna sastavljena od desetak manjih zaseoka - "radnih brigada". Kuće su bile primitivne a čvrsti putevi retki.
Selo se našlo i usred katastrofalne gladi koju je izazvala prinudna kolektivizacija obradive zemlje. Decenijama, sećaju se seljaci, ručak sa mesom je bio luksuz. Ipak, sledili su Maovo učenje i bili proglašeni za primernu komunu.
Vu, koji je od osnivanja Huasija bio sekretar seoske KP, shvatio je da stanovnici nikada neće napredovati kao seljaci. Ohrabrio je porodičnu obradu zemlje i želeo da slobodno prodaje seoski rod bambusa. To su bile opasne ideje tokom decenije kulturne revolucije, 1966-76. godine.
Seoska omladina izvela je Vua na trg kao "zagovornika kapitalizma" i držla u zatvoru šest meseci. Ali, bio je odlučan da okuša svoje zamisli. Osnovao je malu fabriku posuđa 1969, koju je krio od viših državnih zvaničnika.
"Fabrika je bila tajna. Kad bi fukcioneri došli u posetu slali smo radnike nazad na rad u polja", priča Vu. "Spolja smo kritikovali kapitalizam, a iznutra se bavili njim".
Kad se Kina zvanično "zagrejala" za privatno preduzetništvo krajem 70-ih, Huasi je već bio odmakao u igri. Iskoristio je prihode svoje fabrike kao kapital za širenje i osnivanje novih kompanija. Od tih skromih početaka, preduzimljivi seljaci Huasija su prevazišli i svoje najsmelije snove.
"Kada sam bio mlad, nismo imali ni tri obroka dnevno", kaže Zu Zong (48), sada jedan od direktora lokalne čeličane. Sa ženom i jednom kćerkom, Zu živi u kući od 460 kvadrata, sa mermernim podovima.
Tročlana porodica ima tri automobila.
Stanovnici sela dobijaju osnovnu platu, ali gro zarade dolazi iz podele godišnjih bonusa. Od podeljenog profita dužni su da ulože 80 odsto u akcije kompanije. Svi žitelji imaju besplatno lečenje, obrazovanje i penzije - što je većina Kineza izgubila na prelazu u kapitalizam.

Nestali Asteroid

Asteroid pod nazivom "2000 EM 26", koji je brzinom od 44.000 kilometara na sat trebalo da prođe pored Zemlje jednostavno je nestao.

Nasini naučnici su inače ovaj asteroid označili kao potencijalno opasan, ali su do sada isticali da nema razloga za strah. Ipak, s obzirom da se ne zna gde se trenutno nalazi, kuda se sad zaputio, legitimno je upitati: Da li ima razloga za strah?!

Asteroid širok 270 metara, skoro kao tri fudbalska terena ima novo ime - naučnici su ga prozvali „Mobi Dik“.

Dok stručnjaci govore kako i dalje nema pretnje, ne mogu da objasne šta je moglo da izazove nestanak ovog čvrstog tela u planetarnom sistemu.

Podsetimo, asteroid pod nazivom "2000 EM 26" jurio je ka nama briznom od 44.000 kilometara na sat, a pored Zemlje je trebalo da prođe u noći između 17. i 18. februara 2014. godine.

Ruzicasto jezero

Jezero Hillier je slano jezero na ostrvu Middle u arhipelagu Recherche, u Zapadnoj Australiji, poznato zbog svoje ružičaste boje.

Prvi zapis o ružičastom jezeru na ostrvu Middle potiče iz 1802. Britanski pomorac i hidrograf Matthew Flinders usidrio se kod ostrva na svom putu za Sydney. Nakon što se popeo na najvišu točku otoka koja je danas dobila ime po njemu, iznenadio se kada je ugledao kako je u svom dnevniku zapisao ” malo jezero boje ruže”. Imenovao je ovo jezero po Williamu Hillieru, članu posade koji je preminuo od dizenterije. Ovo jezero je jednako slano kao Mrtvo more.
Jezero Hillier nije jedino ružičasto jezero na svijetu.

Tokom 19. veka ostrvo Middle su nastanjivali lovci na tuljane i kitove. Početkom 20. veka na delu jezera napravljena je solana, koja je ubrzo napuštena.

Ni danas nije tačno poznato čemu jezero Hillier duguje svoju jedinstvenu ružičastu boju. Godine 1950. grupa naucnika istraživala je uzroke boje jezera, no uzorci jezerske vode nisu sadržavali tragove algi, koje inače najčešće daju boju vodi.

Jezero, okruženo šumom eukaliptusa i čajevca, od okeana ga deli usko područje peščanih dina.

Plavi vulkan

Vulkan Kavah Ijen je najspecifičniji vulkan na svetu, jer izbacuje plavu lavu. Nalazi se na istočnom delu ostrva Java u Indoneziji. Preko dana u ovom vulkanu se iskopava sumpor, jer se nedaleko od njega nalazi tirkizno sumporno jezero. Kada padne noć transformiše se u prelepi prizor za oči koji obasjava nebo izrazito plavom svetlošću.

Plinovi ili tečni sumpor koji izlazi iz pukotina u vulkanu pored jezera pod visokim pritiskom i temperaturom koja dostiže do 600 stepeni celzijusa. Preliva se preko ivica jezera i gori plavim plamenom koji dostiže i do 5 metara visine.

Mnogi koji su videli ovaj prizor kažu da je to nešto najlepše što su u životu videli. Upoređuju ga sa vatrometom zbog eksplozije svetla i boja.



Kelimutu jezera

Indonezija je zemlja koja na skoro 2 miliona kvadratnih kilometara ima čak 17,508 ostrva. Pejzaže ovih ostrva ispunjavaju egzotične plaže, prašume, pirinčana polja, planine i vulkani. Jedinstveni vulkan, Kelimutu nalazi se u sklopu istoimenog nacionalnog parka, na ostrvu Flores. Specifičnost Kelimutua su tri kraterska jezera koja menjaju boje.

Najveće, “Jezero staraca” (Tiwu Ata Mbupu) je plave boje i nalazi se u glavnom grotlu vulkana. U drugom grotlu su dva, gotovo spojena, “Jezero mladih” (Tiwu Nuwa Muri Koo Fai) u zelenoj i “Jezero zlih duhova” (Tiwu Ata Polo) u tamnocrvenoj boji.

Varijacije boja je nemoguće predvideti, jezero plave nijanse se može pretvoriti u belu, zeleno u žutu dok crveno jezero može postati crno. Iznenađenje na licima posetilaca je svakodnevno, a najviše pažnje je izazvala promena zelenog jezera u braon, čija je boja tada neodoljivo podsećala na čokoladu.

Ovaj fenomen naučnici objašnjavaju različitim hemijskim reakcijama, dok lokalno stanovništvo simboliku nalazi u raspoloženju svetih duhova. Kelimutu je najbitnije sveto mesto na ostrvu, ali je većina religijskih obreda premeštena u lokalni hram usled sve brojnijih turističkih poseta.

Popularnost ove destinacije u Aziji je ogromna i turistički forumi je svrstavaju u Top 20. Kelimutu jezera su u trci za ulazak u “7 čuda prirode” i upravo će na taj način, prema prognozama, privući pažnju globalnog turističkog tržišta.

Chargoggagoggmanchauggagoggchaubunagungamaugg

   

Jezero neobičnog naziva nalazi se u SAD-u i dom je plemena Chaubunagungamaug.

Jezero Chargoggagoggmanchauggagoggchaubunagungamaugg je radi pojednostavljenja i lakšeg izgovora poznatije kao jezero Webster. Površina jezera iznosi 5.8 km2.

Smatra se da bi ime moglo doći od Manchaug ili Monuhchogok, što znači 'Mesto za loviti ribu na granici'.

Poreklo imena verovatno je povezano s plemenom Indijanaca koje je tu živelo u selu Chachaubunkkakowok ili Chaubunagungamaug.

Značenje imena ove reči je "You Fish on Your Side, I Fish on My Side, Nobody Fish in the Middle" ili Ti loviš ribu na svojoj strani, ja lovim na svojoj, na sredini ne lovi niko.'

Vrata pakla - ( Gate to Hell )

Vrata do pakla (eng. "Door to Hell" ili "Gate to Hell") je plamteća rupa koja se nalazi u pustinji u Turkmenistanu blizu sela Derweze.

Plamteća rupa se nalazi u središnjoj Aziji u državi Turkmenistan. Smještena je u pustinji Karakum u blizini sela Derweze, otprilike 260 kilometara udaljena od glavnoga grada Ašgabata. Smatra se da je kapacitet nađenog prirodnog plina u rupi jedan od najvećih na svetu. Ime "Vrata do pakla" rupa je dobila zbog toga što gori još od 1971. godine kada je i pronađeno nalazište. Promjer rupe je otprilke 70  metara, dok je dubina oko 20 metara.

Nalazište prirodnog plina otkrili su sovjetski naučnici 1971. godine, misleći da se radi o neiscrpnom nalazištu nafte. Nakon što su postavili kamp, pripremili bušilice i radne mašine, počelo je ispitivanje količine pri kojem su shvatili da se radi o prirodnom plinu, a ne o nafti kako se najprije pretpostavljalo. Počelo je iskopavanje i skladištenje prirodnog plina.

Ubrzo nakon početka iskopavanja, ispod bušilica za iskopavanje otvorio se veliki krater te povukao bušilicu u zemlju. Pri urušavanju nije izgubljen niti jedan život, no počele su curiti velike količine metana, stvorivši tako veliku katastrofu za okoliš i ljude u obližnjim selima, te je to rezultiralo smrću nekolicine stanovnika obližnjih sela.

Bojeći se katasrofe većih razmjera, i curenja veće količine plina, naučnici su odlučili zapaliti plin koji je curio. Mislili su da će biti lakše i jeftinije zapaliti plin, nego ga spremati. Mislilo se da će sav plin izgoreti kroz nekoliko dana, no to se nije pokazalo tačnim jer su količine zapaljenog plina prevelike, te još i danas, već40 godina kasnije plin i dalje gori.

Trovanti-kamenje koje raste 

Rumuniju najviše poznajemo po Grof Drakuli,međutim malo ko od nas zna za fenomen koji se tamo događa.Naime, u središtu zemlje,u tačnije u malom selu Costesti, nalazi se kamenje koje raste samo od sebe.Kamenje,sferično oblikovano,za koje stanovnici kažu da je živo,i kojeg zovu trovanti,staro je preko 6 miliona godina i koje leži na zemlji,u početku malo, od oko 6-8 mm,nakon obilnih kiša,tj dodira sa vodom ono naraste i do 6 do 10 metara.

Trovant je geološki termin u Rumuniji koji označava cementralni pijesak.Naučnici tvrde da kamenje raste zbog toga što ono sadrži različite i velike količine mineralnih soli koji se nalaze ispod pješčane kore ovog kamenja i kada dođu u dodir sa vodom,hemikalije se pođu širiti,stvaraju pritisak na pijesak i to je razlog zbog čega kamenje raste.

Pegavo jezero - ( Spotted Lake )

U svetu ima mnogo zanimljivih jezera, koji nas iznenađuju, svojom lepotom, veličinom, retke flore i faune i jedinstvenim sastavom vode. Pegavo jezero smešteno u Kanadi ima vrlo neobičan izgled, veoma redak prirodni fenomen, koga lokalni Indijanci zovu "Pegavo jezero”.

Kliluk tačkasto jezero se nalazi u Oskogan dolini, u blizini grada Osoyoos u Britanskoj Kolumbiji,Kanada.Neobično pegavo jezero je lekovito i jedno od najbogatijih prirodnih izvorišta minerala na Zemlji.....

Čudno jezero je bogato je sulfatom,magnezijumom, kalcijumom i natrijumom, i drugim vrstama minerala kao i manjom dozom srebra i titanijuma.....

Tokom leta, kada voda ispari iz ovog "tačkastog"jezera ispari, u njemu ostaju minerali koji formiraju kružne prirodne bazene.Ukupan broj tih kružnih prirodnih bazena je negde oko 365.

Svaki bazen ima različitu boju, ovisno o vrsti i koncentraciji minerala, čineći ovo jezero jedinstvenim prirodnim prizorom.Tačkasto ili pegavo jezero je veoma malo prekriva površinu od 38 hektara

Starosedioci ovo jezero nazivaju Kliluk, i smatraju ga svetim i kulturnim mestom.Lekovita svojstva Kliluk jezera su poznata već hiljadama godina, nekada davno Indijanci su ga koristili za lečenje raznih bolesti.

Navodno, čak su i zaraćena plemena imala dogovor o nenapadanju u blizini jezera, i na taj način svi su ga koristili za svoje dobro.A za vreme Drugog Svetskog rata minerali iz pegavog jezera korišteni za pravljenje municije.

Zanimljivo da je 40 godina jezero bilo u privatnom vlasništvu lokalnog zemljoradnika Ernest Smith. Godine 1979., odlučio je sagraditi naselje na njemu, ali su se tome protivili Indijanci. Indijanci su želeli kupiti ovo mesto, jer za njih je to svetinja, to su uspeli tek nakon 20 godina. 2001-e godine, 22 hektara jezera i njegova okolina su prodati Indijancima za 720 hiljada dolara.Zbog straha od eksploatacije minerala i uništavanja ovog prirodnog dragulja, Vlada Kanade je zabranila pristup turistima koji se jezeru mogu diviti samo iz daljine jer je ograđeno ogradom.