Nadimak, koji je ostao zapamćen u istoriji, vodi poreklo od pisma naslovljenog sa „Dragi šefe“, koje je stiglo 27. septembra 1888 u redakciju londonske Centralne novinske agencije, a koje je poslala osoba koja je za sebe tvrdila da je ubica.
Džek Trbosek je zverski ubio najmanje pet prostitutki u Vajtcepelu, siromašnom kvartu Londona 1888. godine. Misterija koja okružuje identitet i motive ovog ubice (ili ubica) zaintrigirala je mnogobrojne autore da napišu knjige o njemu.
Prva identifikovana žrtva bila je Meri En Nikols koja je pronađena zaklana u dvoristu jedne zgrade 31. avgusta 1888.Žrtve Džeka Trboseka bile su zene koje su se povremeno bavile prostitucijom i koje su „ordinirale“ u jednom od najsiromašnijih krajeva Londona, u Vajtčepelu (Ist end). Sa izuzetkom poslednje, koja jedva da je imala 25 godina, sve ostale su bile zene u zrelim godinama.
Broj i priroda žrtava predstavljaju još i danas enigmu za istraživače: zašto je ubica odabrao prostitutke? Zašto se zaustavio posle petog ubistva? Zašto se baš poslednje ubistvo odigralo u takvim okolnostima?
Zrtve bi bile zaklane, verovatno straga; Trbosek bi potom otvarao abdomen zrtve izvlaceci odatle unutrašnje organe (creva, bubrege, matericu), nakon čega bi te iste organe ostavljao na leševima ili ih odnosio sa sobom. Preciznost kojom su žrtve bile rasporene, kao i činjenica da su se ubistva odigrala noću na neosvetljenim mestima, upućuje na zaključak da je ubica imao određeno hirurško znanje, ili da je, u najmanju ruku, bio dobrog opsteg obrazovanja koje mu je omogućavalo do dođe do knjiga o anatomiji.
Jedna od njegovih žrtava, Elizabet Strajd, bila je zaklana ali ne i rasporena: analiticari procenjuju da Džek Trbosek verovatno nije mogao da izvede svoju zamisao na vreme.
Poslednja žrtva, Meri Džejn Keli, nečim je očevidno zasluzila poseban tretman. To je, verovatno, stoga što je jedina ubijena na zatvorenom mestu (ubistvo se odigralo u njenom stanu). Njeni organi bili su razbacani svuda po stanu, a gotovo svi udovi bili su odvojeni od trupa.
Prva identifikovana žrtva bila je Meri En Nikols koja je pronađena zaklana u dvoristu jedne zgrade 31. avgusta 1888.Žrtve Džeka Trboseka bile su zene koje su se povremeno bavile prostitucijom i koje su „ordinirale“ u jednom od najsiromašnijih krajeva Londona, u Vajtčepelu (Ist end). Sa izuzetkom poslednje, koja jedva da je imala 25 godina, sve ostale su bile zene u zrelim godinama.
Broj i priroda žrtava predstavljaju još i danas enigmu za istraživače: zašto je ubica odabrao prostitutke? Zašto se zaustavio posle petog ubistva? Zašto se baš poslednje ubistvo odigralo u takvim okolnostima?
Zrtve bi bile zaklane, verovatno straga; Trbosek bi potom otvarao abdomen zrtve izvlaceci odatle unutrašnje organe (creva, bubrege, matericu), nakon čega bi te iste organe ostavljao na leševima ili ih odnosio sa sobom. Preciznost kojom su žrtve bile rasporene, kao i činjenica da su se ubistva odigrala noću na neosvetljenim mestima, upućuje na zaključak da je ubica imao određeno hirurško znanje, ili da je, u najmanju ruku, bio dobrog opsteg obrazovanja koje mu je omogućavalo do dođe do knjiga o anatomiji.
Jedna od njegovih žrtava, Elizabet Strajd, bila je zaklana ali ne i rasporena: analiticari procenjuju da Džek Trbosek verovatno nije mogao da izvede svoju zamisao na vreme.
Poslednja žrtva, Meri Džejn Keli, nečim je očevidno zasluzila poseban tretman. To je, verovatno, stoga što je jedina ubijena na zatvorenom mestu (ubistvo se odigralo u njenom stanu). Njeni organi bili su razbacani svuda po stanu, a gotovo svi udovi bili su odvojeni od trupa.
Нема коментара:
Постави коментар