Sveto koplje, takođe poznato kao Koplje sudbine, Longinovo koplje ili Hristovo koplje je naziv za koplje kojim je, prema Ivanovom jevanđelju proboden Isus za vreme razapinjanja. Artefakt za koga se navodi da je bio upravo to koplje se prvi put u istorijskim izvorima spominje 570. S vremenom se pretvorilo u jednu od najpoznatijih srednjovjekovnih relikvija; postoje tri koplja za koja se tvrdilo da su Sveta koplja - tzv. Vatikansko koplje, Edžmijadinsko koplje i Bečko koplje. Sveto koplje je čest predmet i motiv filmova, knjiga i umetničkih dela vezanih uz hrišćansku mitologiju.
Po legendi, ovim Kopljem je rimski kapetan Longin probo Isusa Hrista na krstu i o ovome postoji zapis u Svetom Pismu (Jovan 19:33-37). Ovo Koplje, umoceno u Hristovu krv postaje uz Sveti Gral objekt legendi, narodnog predanja, sve do današnjeg dana, vezujuci se za mnoge istorijske licnosti od doba Josifa preko Justinijana, kralja Artura i vitezova okruglog stola, Karla Velikog, Hajnriha Pticara, Barbarose, do vladara iz Habzburške dinastije, zakljucno sa drugim svetskim ratom. Evidentno je da su ovi vladari u cijem posedu je bilo Koplje u jednom trenutku svog života vladali svetom i crpli svoju snagu iz Koplja.
Dobri poznavaoci stoje pred ovim kompljem puni strahopoštovanja. Sveto Koplje ili Koplje Longina, kljuc je za razumevanje sudbine covecanstva, jer je oglašeno da secivo predstavlja sudbinu, a da je klin koji je dodat Koplju simbol sudbine svakog pojedinca nerazmrsivo upletenog u tkivo istorijskog procesa.
Нема коментара:
Постави коментар