Priča počinje 1950. godine, kada se čovek sa zulufima sličnim ovčijoj vuni i sa odećom iz viktorijanskog doba pojavio na Tajms skveru. Svedoci kažu da je izgledao preplašeno, a par minuta kasnije, udario ga je automobil i na licu mesta je poginuo.
Zvaničnici u mrtvačnici su pretražili njegovo telo i otkrili sledeći stvari u njegovim džepovima:
bakarni novčić vredan 5 centi sa imenom salona čije je ime bilo nepoznato čak i najstarijim stanovnicima
račun za staranje o konju i pranje kočije izdat od strane štale na Leksingtonskoj aveniji koja nije zabeležena ni u jednom adresaru
oko 70 dolara u starim novčanicama
vizit karta sa imenom Rudolf Fenc i adresom u 5. aveniji
pismo poslato na tu adresu u junu 1876. iz Filadelfije Nijedna od ovih stvari nije izgledala staro. Kapetan Hjubert V. Rim iz Odeljenja za nestale osobe, pokušao je na osnovu ovih informacija da identifikuje čoveka. Saznao je da je adresa na 5. aveniji na neki način vezana za posao; trenutni vlasnik biznisa nije poznavao Rudolfa Fenca.
Fencovo ime ne postoji u adresaru, njegovi otisci prsta nisu nigde zabeleženi i niko nije prijavio da je nestao.
Rim je nastavio sa istragom i konačno pronašao Rudolfa Fenca mlađeg u telefonskom imeniku iz 1939. godine. Rim je razgovarao sa stanarima zgrade na zabeleženoj adresi koji su se setili Fenca i opisali ga kao šezdesetogodišnjaka koji je radio u blizini. Nakon penzionisanja 1940., preselio se na nepoznatu lokaciju.
Kada je kontaktirao banku, Rimu su rekli da je Fenc umro pre 5 godina, ali je njegova udovica još uvek živa i stanuje na Floridi. Rim ju je kontaktirao i saznao da je otac njenog muža nestao 1876. godine u 29. godini. Priča se da je izašao da prošeta i nikad se nije vratio.
Priča je objavljena više puta sedamdesetih i osamdesetih godina kao stvaran događaj, dok 2000. godine Kris Obek nije istražio opis događaja kako bi utvrdio verodostojnost.
Njegovo istraživanje je dovelo do zaključka da su ljudi i događaji u priči izmišljeni, iako nije uspeo da pronađe originalan izvor priče.
Došlo se do informacije da je pravi autor bio renomirani pisac naučne fantastike Džek Fini (1911-1995), a epizoda o Fencu je bila deo priče po imenu ‘Bojim se’, koja je prvobitno objavljena u Kolijeru.
Fiktivni lik i izvor priče konačno su identifikovani, ali je problem u tome što ni jedna kopija priče nije pronađena, a Fini je umro pre nego što su ga mogli ispitati.
Međutim, pravi zaplet počinje kada je 2007. godine istraživač u arhivi Berlinskih novosti pronašao novinsku priču iz aprila 1951. godine u kojoj je priča objavljena isto kao što se danas prepričava.
Ove arhivske novine su odštampane 5 meseci pre kratke priče koju je objavio pisac Džek Fini, što u potpunosti poništava istragu Kris Obeka da je priča izmišljena.Što je još čudnije, mnogi istraživači tvrde da su pronašli dokaz o postojanju pravog Rudolfa Fenca, kao i dokaz o njegovom nestanku 1876. godine.
Slučaj nikada nije rešen.
Нема коментара:
Постави коментар