Balbek

Baalbek (arap. بعلبك, st.grč. Ἡλιούπολις) je grad u Libanu i važan centar u dolini reke Bekaa. Nalazi se oko 85 kilometara severoistočno od Bejruta i 75 kilometara severno od Damaska. Prema proceni iz 2005. u gradu je živelo 30 916 stanovnika.

Mesto je naseljeno od 8000. godina p. n. e. U rimsko doba nosio je ime Heliopolis. Baalbek je čuven po svojim hramovima iz tog vremena, naročito impozantnim ruševinama jupiterovog svetilišta, jednog od najvećih sakralnih građevina svoga doba. Šest preostalih stubova jupiterovog hrama su simbol Baalbeka, i pored drveta kedra, simbol su Libana. Hramovi i stari grad Balbek su na listi Svetske baštine od 1984.
Prava starost nalazišta je i dalje misterija, a procenjuje se da je ovo drevno megalitsko nalazište staro bar 12.000 godina, iako bi moglo biti starije i od 20.000 godina.
Ono što je prilično zapanjujuće u arheološkoj zajednici jeste terasa ili platforma na kojoj stoji rimski hram u čast boga Jupitera, a s obzirom na veličinu kamenja koje predstavlja temelje hrama, malo je verovatno da su sve to izgradili Grci ili Rimljani.
Velika platforma na kojoj je izgrađen hram je neverovatna, ali danas još uvek stoji samo par stubova. U pitanju je konstrukcija koju moderni arheolozi i inženjeri ne mogu da objasne ako uzmu u obzir konvecionalnu istoriju. Neki veruju da istorija nije tačna kada je u pitanju Balbek.
Među najintrigantnijim od ovih megalita je Triliton, tj. tri ogromna bloka dužine 22 metra, visine 4,5 metara i širine 3,5 metara. Njihova masa je negde između 1.000 i 2.000 tona. Ova tri ogromna megalita su postavljena na red šest blokova granita od kojih je svaki dugačak 10 metara, visok 4 metra i težak preko 300 tona.
Balbek u Libanu je napravljen pomoću blokova kamenja mase između 1.000 i 2.000 tona po kamenu. Ovo kamenje je moralo biti preneseno iz kamenoloma koji je udaljen oko kilometar, što možda ne zvuči daleko, ali kada se uzme u obzir težina kamenja, bilo bi puno da je udaljen i 100 metara.
Preciznost ovih megalitskih struktura je neverovatna. One su poređane tako da između njih ne može da stane ni list papira. Mnogi veruju da je nemoguće da su Feničani, Grci ili Rimljani odgovorni za izgradnju, ma koliko god dobri inženjeri bili.
Istraživači su nedaleko od nalazišta pronašli još jedan ogromni blok kamena, koji je delimično zakopan, a koji je dugačak 19,6 metara, širok 6 metara i visoko oko 5,5 metara. Istraživači veruju da je ovaj kameni blok težak oko 1.650 tona. Zvanično objašnjenje arheologa jeste da je na hiljade ljudi učestvovalo u izgradnji i prenosu ovih ogromnih blokova koristeći prostu tehnologiju, tj. štap i kanap. Neki istraživači smatraju da je to nešto što je matematički malo verovatno i gotovo nemoguće. Dakle, ako nisu posedovali naprednu tehnologiju, kako su to izveli?