Codex Gigas (sh. Džinovska knjiga) je najveći sačuvani srednjovekovni rukopis. Takođe je poznat i pod nazivom Đavolja Biblija zbog velike ilustracije đavola u njoj i legendi o njenom nastanku o monahu koji je prodao dušu đavolu. Veruje se da je nastala početkom 13. veka u benediktanskom manastiru Podlažice u Bohemiji (današnja Češka). -{Codex Gigas}- obuhvata Vulgatu, kao i mnoge istorijske dokumente napisane na latinskom jeziku. Godine 1648, tokom Tridesetogodišnjeg rata, švedska vojska je odnela rukopis kao deo ratnog plena, i danas se čuva u Narodnoj biblioteci Švedske u Stokholmu, iako uglavnom nije dostupna posetiocima.
Knjiga se nalazi u drvenoj kutiji prekrivenoj kožom i ukrasnim metalom. Sa svojih 92 cm dužine, 50 cm širine i 22 cm debljine i težinom od 75 kilograma to je najveći poznati srednjovekovni rukopis.Đavolja biblija je sastavljena od 310 listova pergamenta uglavnom načinjenih od koža 160 magaraca i verovatno teladi. Prvobitno je sadržao 320 strana, ali su neke od njih vremenom uklonjene. Nije poznato ko ih je uklonio i u koju svrhu ali je verovatno da su sadržale monaška pravila Benediktinaca. Rukopis je ispisao samo jedan pisar.
Veruje se da je kodeks načinio monah Herman u benediktinskom manastiru Podlažice, u blizini Hrudima. Manastir je uništen tokom 15. veka. Izveštaji u kodeksu završavaju se zaključno 1229. godinom.
Kodeks je kasnije zaveštan cistercitskom manastiru Sedlek, a potom ga je kupio benediktinski manastir Brevnov. U periodu od 1477. do 1593. godine čuvan je u biblioteci manastira Brumov, dok nije odnet u Prag 1594. da bi postao deo kolekcije Rudolfa II.
Krajem Tridesetogodišnjeg rata, 1648. godine, celu kolekciju odnela je švedska vojska kao deo ratnog plena. Od 1649. do 2007. rukopis je čuvan u Švedskoj kraljevskoj biblioteci u Stokholmu. Mesto njegovog nastanka je predstavljeno maketom u muzeju grada Hrasta.
Kodeks je oštećen 7. maja 1697. kada je veliki požar buknuo u kraljevskom dvorcu u Stokholmu, zahvatajući i kraljevsku biblioteku. Kodeks je spasen od plamena tako što je izbačen kroz prozor prilikom čega su verovatno neki listovi odleteli i dan-danas nedostaju. Nakon punih 359 godina, Kodeks Gigas je nakratko vraćen u Prag, gde je izložen u Narodnoj biblioteci Klementinum, u posebnom staklenom trezoru, uz velike mere obezbeđenja. Dragoceni rukopis je prethodno iz Stokholma posuđivan samo radi izložbi u Berlinu i Njujorku.
Otprilike polovinu kodeksa čini cela latinska Biblija u Vulgata verziji, izuzimajući poglavlja Dela apostolska i Otkrovenje Jovanovo, koje pripadaju pre-Vulgata verziji. Sadržaji se nižu sledećim redom: Postanje – Ruta, Isaija-Danilo, Osija-Malahija, Jov, Prva knjiga Samuilova, Druga knjiga Samuilova, Prva knjiga o carevima, Druga knjiga o carevima, Psalmi – Priče Solomonove, Premudrosti Solomonove, Premudrosti Isusa sina Sirahova, Knjiga Jezdrina, Knjiga Tovijina, Knjiga o Juditi, Prva knjiga Jezdrina, Druga knjiga Jezdrina, Prva Makavejska, Druga Makavejska. Knjiga takođe sadrži Josifove Jevrejske starine i Judejski rat, kao i enciklopediju Etimologije Isidora Seviljskog, medicinske radove Hipokrata, Teofila, Filareta i Konstantina. Iza prazne strane nastavlja se Novi zavet sa Matejom, Otkrovenjem Jovanovim i Poslanicama Rimljanima i Jevrejima. Iza slike đavola nalazi se Bohemijska hronika Kozme od Praga, spisak braće u manastiru Podlažice i kalendar sa nekrologom, magijskim formulama i drugim lokalnim izveštajima kojim se kodeks završava. Ceo dokument je napisan na latinskom, a dodatno sadrži hebrejski, grčki i slovenski alfabet (ćirilični i glagoljski).
Rukopis sadrži iluminacije u crvenoj, plavoj, žutoj, zelenoj i zlatnoj boji. Početna slova su bogato ukrašena, često i preko cele stranice. Kodeks ima ujednačen izgled, budući da se način pisanja kroz ceo rukopis ne menja, ne pokazujući tragove godina, bolesti ili raspoloženja od strane samog pisara. To je možda dovelo do uverenja da je knjiga napisana za veoma kratko vreme. Ipak, naučnici su skloni da veruju u teoriju da je bilo potrebno preko 20 godina da se knjiga kompletira.
Na listu 290, nalazi se slika đavola, oko 50 cm visine. Nekoliko prethodnih stranica je napisano na tamnijem pergamentu, drugačijem od ostatka kodeksa. Razlog ovoj drugačijoj boji je izloženost pergamenta svetlosti. Odmah naspram đavola nalazi se slika Nebeskog kraljevstva, u kontrastu prema slici đavola.
Kodeks Gigas, najveći srednjovekovni rukopis na svetu poznat je i pod nazivom Đavolja Biblija zbog velike ilustracije đavola koja se nalazi unutar knjige, kao i zbog legende koja ga okružuje - dokument je napisan na latinskom, a sadrži i hebrejski, grčki i slovenački alfabet (ćirilični i glagoljski)
Prema legendi zabeleženoj još u srednjem veku, autor Kodeksa bio je monah koji je prekršio svoju monašku zakletvu i bio osuđen da bude živ zazidan. Da bi okajao tešku kaznu, obećao je da će stvoriti knigu za jednu noć, koja će zauvek proslaviti manastir i obuhvatiti celokupno ljudsko znanje. Blizu ponoći je shvatio da neće moći da ispuni zadatak sam, tako da je uputio posebnu molitvu, ne Bogu, već palom anđelu Luciferu, kako bi mu pomogao da završi knjigu u zamenu za svoju dušu. Đavo je završio knjigu, a monah je dodao sliku đavola iz zahvalnosti za pomoć.Prilikom testiranja, procenjeno je da bi samo za kaligrafski deo, bez ilustracija i ukrašavanja, trebalo pet godina neprekidnog pisanja.
Нема коментара:
Постави коментар