Opus Dei je na glasu kao teološki vrlo konzervativna organizacija, koja bezuslovno prihvata autoritet crkvene hijerarhije i njenih dogmi. Dugo je bila predmet brojnih kontraverzi i polemika, često optuživana za tajnovitost rada, okultne obrede ali i zbog političkih ambicija.
Od 2010-ih godina Opus Dei je privukao pažnju širom sveta zahvaljujući romanu The Da Vinci Code i istoimenom filmu iz 2006. godine.
Opus Dei je osnovan 1928. u Španiji od strane svestenika Josemaríje Escrivá de Balaguera y Albása (proglašen je svetim 2002).
Za vladavine fašističkog kaudilja Francisca Franca je izrasla u vodeću crkvenu organizaciju Španije koja je jedina povezivala biznismene, političare i radikalni kler.
Escrivá je 1939. godine objavio knjigu Camino ("Put") kao zbirku 999 maksima o duhovnosti namenjenu ljudima uključenim u sekularni život. U 1940-im Opus Dei je naišao na jednog od prvih kritičara u vidu Wlodimira Ledóchowskog, tadašnjeg "Generala" Družbe Isusove, koji je Vatikanu rekao kako Opus Dei smatra "izuzetno opasnim za Crkvu u Španiji" navodeći njegov "tajnoviti karakter" i nazivajući ga "oblikom hrišćanske Masonerije."
Kako je među članovim Opusa Dei bilo dosta visoko obrazovanih ljudi, tadašnji španski vođa generalisimus Francisco Franco postavio je nekoliko njihovih članova za ministre u svojoj vladi, koji su mu trebali pomoći da osmisli ekonomsku reformu - 1956. Nakon Francove smrti 1975. i demontaže njegovog režima, oslabio je uticaj Opus Deia u Španjolskoj, jer su i oni poput drugih morali ući u političku arenu.
Opus Dei je službeno odobren od strane Svete stolice 1950. kao laička međunarodna organizacija (novi oblik verskog udruženja) čiji članovi žive po principima evanđelja u svom svakodnevnom svetovnom životu. Papa Ivan Pavao II. koji je sam bio simpatizer Opusa proglasio je 28. novembra 1982. Opus Dei, prvom i jedinom osobnom prelaturom u crkvi. Za razliku od svih drugih organizacija, čiji se rad organizira po nekom geografskom principu, i kojima upravljaju lokalni svestenici - Opus Dei takvih ograničenja nema, pa njegov prelat organizira zajednice i njihov rad u delovima sveta po vlastitom nahođenju, i sam odlučuje (uz pomoć vlastitog aparata) koga će primiti u članstvo. Međutim, Opus Dei podleže nekim oblicima nadzora od strane lokalnih biskupa.
Time je Opus Dei dobio status koji nije prethodno odobren niti jednoj katoličkoj bratovštini, pa ni redovničkoj zajednici - oni su neka vrsta posebne neteritorijalne biskupije.
Opus Dei je na svom početku od svojih novih članova tražio da polože zavet poslušnosti i čistoće. Međutim, od kad su pod direktnom ingerencijom pape (njegova prelatura) od svojih novih članova sad samo traže ugovornu obavezu da prođu duhovni nauk, koji uključuje nedeljne tečajeve (krugove) i godišnju duhovnu obnovu, uz redovno pohađanje misa i ostalih verskih aktivnosti. Novi članovi trebaju proći kroz period kušnje, koji traje najmanje pet godina, pre nego što postanu punopravni članovi. I oni se u tradiciji flagelanata često samokažnjavaju (i tako podsjećaju na Isusovu žrtvu), poste, apstiniraju od nekih užitaka i nose predmete od kostreti, danas je to najčešće narukvica sa malim (simboličkim) bodljama koju nose oko nadlaktice.
Opus Dei se i danas često optužuje za agresivnost u vrbovanju novih članova, kojima se nakon toga ispire mozak, tako što ih se drži izolirane od članova njihovih porodica. S druge strane oni sve te optužbe odbacuju i kontinuirano rastu.
Opus Dei se pored verske, naširoko bavi i sasvim običnim svetovnim delatnostima; dobrotvornim radom, ali i trgovinom, domaćom radinošću i poljoprivredom. Ipak su najviše fokusirani na obrazovanje, osnovali su i vode brojne srednje i visoke škole i to najčešće ekonomske. Poznati su po Univezitetu Navarra iz Pamplone, koji se danas smatra jednim od najboljih španskih univerziteta, i po peruanskom Univezitetu Piura iz Lime, koje je osnovao upravo Josemaría Escrivá de Balaguer, u kojima oni vode glavnu reč. Oni imaju od 1964. u samom centru Rima i Papinski univerzitet svetog križa.
Od 1982. na čelu organizacije je prelat kojeg biraju sami članovi, kojih ima oko 85 000 članova sirom svijeta. Aktualni prelat Opusa je Javier Echevarria vrlo uticajan u Vatikanu, između brojnih funkcija koje ima on je i savetnik Kongregacije za duhovništvo katoličke crkve, institucije koja odlučuje o karijeri hiljada biskupa širom sveta, pa nikoga ne treba čuditi moć koju Opus ima.Od 1930.Opus Dei ima ogranak za žene, kako se drže strogo moralnih načela, uvek grade svoje ustanove namjenjene samo jednom polu.
Što se tiče hijerarhijske strukture Opus Dei, ona formalno ne postoji jer su članovi jednaki, ali oni ipak imaju četiri kategorije članova; numerarije, supernumerarije, asocijate (pridruženi) i svestenike. Numerariji koji predstavljaju samo oko 20 % članstva, najvažniji su članovi Opusa, slede ih asocijati, pa supernumerariji (koji predstavljaju 70 % članstva) te svestenici kojih ima samo oko 1900, i predstavljaju samo mali postotak organizacije.
Numerariji posvećuju većinu svog vremena organizaciji, i oni su se poput svestenika dužni držati celibata, žive u istospolnim zajednicama Opusa, ali rade izvan zajednica, u građanskom društvu, i bave se svojim sekularnim poslom. Oni se zavjetuju Opusu na siromaštvo, čednost i pokornost, sav svoj prihod dužni su predati (poput nekih redovnika) Opusu, od kojega dobivaju džeparac i novac za druge potrebe. Jedan uski krug numerarija radi u administraciji samog Opusa.
Asocijati ili pridruženi razlikuju se od numerarija samo po tome što ne žive u zajednicama, najčešće zbog porodičnih razloga, ali se pridržavaju istih zaveta.
Supernumerariji su najbrojniji članovi, oni se mogu slobodno ženiti, ali se i od njih traži da daju financijski doprinos organizaciji, i pokazaju kršćanske vrline u svom svakodnevnom životu.
Koperati (vanjski suradnici) zaprovo i nisu njihovi članovi - ali se njima često služe u svom radu, oni čak i ne moraju biti hrišćani, ali pre nego što ih angažiraju moraju tražiti dopuštenje Svete Stolice.
Pariske novine Le Monde Diplomatique, objavile su - 1995. popis tadašnjih istaknutih članova Opusa Dei u Evropi, među inima to su bili; Raymond Barre (bivši francuski premijer), Valéry Giscard d’Estaing (bivši francuski predsednik), Jacques Santer (bivši predsednik Evropske komisije) i Alois Mock (bivši austrijski ministar spoljnih poslova), a simpatizeri; José Maria Aznar (bivši španski premijer), Juan Antonio Samaranch (bivši predsednik MOK-a) i nadvojvoda Otto von Habsburg-Lothringen.
Opus Dei je službeno odobren od strane Svete stolice 1950. kao laička međunarodna organizacija (novi oblik verskog udruženja) čiji članovi žive po principima evanđelja u svom svakodnevnom svetovnom životu. Papa Ivan Pavao II. koji je sam bio simpatizer Opusa proglasio je 28. novembra 1982. Opus Dei, prvom i jedinom osobnom prelaturom u crkvi. Za razliku od svih drugih organizacija, čiji se rad organizira po nekom geografskom principu, i kojima upravljaju lokalni svestenici - Opus Dei takvih ograničenja nema, pa njegov prelat organizira zajednice i njihov rad u delovima sveta po vlastitom nahođenju, i sam odlučuje (uz pomoć vlastitog aparata) koga će primiti u članstvo. Međutim, Opus Dei podleže nekim oblicima nadzora od strane lokalnih biskupa.
Time je Opus Dei dobio status koji nije prethodno odobren niti jednoj katoličkoj bratovštini, pa ni redovničkoj zajednici - oni su neka vrsta posebne neteritorijalne biskupije.
Opus Dei je na svom početku od svojih novih članova tražio da polože zavet poslušnosti i čistoće. Međutim, od kad su pod direktnom ingerencijom pape (njegova prelatura) od svojih novih članova sad samo traže ugovornu obavezu da prođu duhovni nauk, koji uključuje nedeljne tečajeve (krugove) i godišnju duhovnu obnovu, uz redovno pohađanje misa i ostalih verskih aktivnosti. Novi članovi trebaju proći kroz period kušnje, koji traje najmanje pet godina, pre nego što postanu punopravni članovi. I oni se u tradiciji flagelanata često samokažnjavaju (i tako podsjećaju na Isusovu žrtvu), poste, apstiniraju od nekih užitaka i nose predmete od kostreti, danas je to najčešće narukvica sa malim (simboličkim) bodljama koju nose oko nadlaktice.
Opus Dei se i danas često optužuje za agresivnost u vrbovanju novih članova, kojima se nakon toga ispire mozak, tako što ih se drži izolirane od članova njihovih porodica. S druge strane oni sve te optužbe odbacuju i kontinuirano rastu.
Opus Dei se pored verske, naširoko bavi i sasvim običnim svetovnim delatnostima; dobrotvornim radom, ali i trgovinom, domaćom radinošću i poljoprivredom. Ipak su najviše fokusirani na obrazovanje, osnovali su i vode brojne srednje i visoke škole i to najčešće ekonomske. Poznati su po Univezitetu Navarra iz Pamplone, koji se danas smatra jednim od najboljih španskih univerziteta, i po peruanskom Univezitetu Piura iz Lime, koje je osnovao upravo Josemaría Escrivá de Balaguer, u kojima oni vode glavnu reč. Oni imaju od 1964. u samom centru Rima i Papinski univerzitet svetog križa.
Od 1982. na čelu organizacije je prelat kojeg biraju sami članovi, kojih ima oko 85 000 članova sirom svijeta. Aktualni prelat Opusa je Javier Echevarria vrlo uticajan u Vatikanu, između brojnih funkcija koje ima on je i savetnik Kongregacije za duhovništvo katoličke crkve, institucije koja odlučuje o karijeri hiljada biskupa širom sveta, pa nikoga ne treba čuditi moć koju Opus ima.Od 1930.Opus Dei ima ogranak za žene, kako se drže strogo moralnih načela, uvek grade svoje ustanove namjenjene samo jednom polu.
Što se tiče hijerarhijske strukture Opus Dei, ona formalno ne postoji jer su članovi jednaki, ali oni ipak imaju četiri kategorije članova; numerarije, supernumerarije, asocijate (pridruženi) i svestenike. Numerariji koji predstavljaju samo oko 20 % članstva, najvažniji su članovi Opusa, slede ih asocijati, pa supernumerariji (koji predstavljaju 70 % članstva) te svestenici kojih ima samo oko 1900, i predstavljaju samo mali postotak organizacije.
Numerariji posvećuju većinu svog vremena organizaciji, i oni su se poput svestenika dužni držati celibata, žive u istospolnim zajednicama Opusa, ali rade izvan zajednica, u građanskom društvu, i bave se svojim sekularnim poslom. Oni se zavjetuju Opusu na siromaštvo, čednost i pokornost, sav svoj prihod dužni su predati (poput nekih redovnika) Opusu, od kojega dobivaju džeparac i novac za druge potrebe. Jedan uski krug numerarija radi u administraciji samog Opusa.
Asocijati ili pridruženi razlikuju se od numerarija samo po tome što ne žive u zajednicama, najčešće zbog porodičnih razloga, ali se pridržavaju istih zaveta.
Supernumerariji su najbrojniji članovi, oni se mogu slobodno ženiti, ali se i od njih traži da daju financijski doprinos organizaciji, i pokazaju kršćanske vrline u svom svakodnevnom životu.
Koperati (vanjski suradnici) zaprovo i nisu njihovi članovi - ali se njima često služe u svom radu, oni čak i ne moraju biti hrišćani, ali pre nego što ih angažiraju moraju tražiti dopuštenje Svete Stolice.
Pariske novine Le Monde Diplomatique, objavile su - 1995. popis tadašnjih istaknutih članova Opusa Dei u Evropi, među inima to su bili; Raymond Barre (bivši francuski premijer), Valéry Giscard d’Estaing (bivši francuski predsednik), Jacques Santer (bivši predsednik Evropske komisije) i Alois Mock (bivši austrijski ministar spoljnih poslova), a simpatizeri; José Maria Aznar (bivši španski premijer), Juan Antonio Samaranch (bivši predsednik MOK-a) i nadvojvoda Otto von Habsburg-Lothringen.
Нема коментара:
Постави коментар