Ostrvo Sedam gradova - ( The Island of the Seven Cities )

Ostrva koja se pojavljuju i nestaju nisu ništa novo u istoriji moreplovstva. Priče o njima, minulih su vekova, bile uobičajne i o njima se često raspravljalo i u najuglednijim naučnim institucijama.

Na starim pomorskim mapama nalazimo ucrtana brojna ostrva, kojih danas nema: Antilija, St. Brandan, Brazil, Frisland, otok Sedam gradova..., a priče o njima više su nego zanimljive.

Kada su Mauri, pod vodstvom generala Tarika, 711. godine, provalili na evropsko tlo i zauzeli današnju Španiju i Portugal, legenda kaže da su sedam katoličkih biskupa, s nadbiskupom iz Oportha na čelu, koji nisu želeli živeti pod upravom osvajača, predvodili grupu izbeglica, što se ukrcala na nekoliko brodova, i otplovila na zapad. Priča kaže da su se, nakon lutanja, iskrcali na ovećem, živopisnom ostrvu na kojem su osnovali sedam gradova, kako su svom novom prebivalištu i dali ime.

O ostrvu Sedam gradova, međutim, od tog se trenutka pričaju kontroverze. Sledećih vekova, mnogi ga moreplovci smatraju fantomskim, a u 12. veku, znameniti arapski zemljopisac i kartograf Idrisi, piše o jednom ostrvu u Atlantiku, koji se naziva Bahelia, na kome je nekad ranije postojalo sedam gradova. No, to je ostrvo nakon toga iščezlo i o njemu se sve do 14. i 15. veka ništa nije čulo.
Tada se na mapama italijanskih i španskih moreplovaca, u zapadnom delu Atlantika, pojavljuje otok Antilija sa sedam gradova neobičnih imena: Azaj, Ari, Haisos, Anzuli itd, a 1474. godine portugalski kralj Alfonso V poklanja kapetanu F. Telesu 'Sedam gradova i druga ostrva na Atlantiku, severno od Gvineje'!

Nema sumnje da je tih godina ostrvo Sedam gradova predstavljalo istinsku misteriju. O tome svedoči i zapis flamanskog pomorca Ferdinanda Dulmusa, koji je 1486. godine tražio dozvolu od portugalskog kralja da uzme u posed to ostrvo ukoliko ga uopšte pronađe, a španski ambasador na engleskom dvoru Pedro Ahala 1498. obaveštava svoga kralja da su pomorci Bristola slali nekoliko ekspedicija u potragu za ostrvima Sedam gradova i Frislandom, ali ih nisu uspeli pronaći!

Ostalo je nejasno da li su i zašto neki kartografi poistovećivali ostrvo Sedam gradova s Antilijom. Poznato je da su evropski zemljopisci iskreno verovali da Antilija postoji. Tako ju je 1492. godine Martin Bechaem, na svom znamenitom globusu, smestio u Atlantik, uz napomenu da je 'jedan španski brod bez ikakve opasnosti 1914. godine doplovio do njene obale'!

Antaliju su pominjali i drugi kartografi 15. veka, a u pismu kralju Alfonsu V 1480. godine, pominje je i Kolumbo rečima 'ostrvo Antilija, koji je i vama poznat'. Kralj mu čak Antiliju preporučuje 'kao dobro mesto gde će se na svojoj plovidbi zaustaviti i iskrcati na obalu'.

Koliko je poznato, Kolumbo se nikada nije tamo iskrcao, jer Antiliju nije našao, ali su po tom fantomskom ostrvu, kasnije, dobili ime Veliki i Mali Antili!