Странице

петак, 14. август 2015.

Budika - ( Boudicca's Grave )



Budika je bila kraljica Icena i drugih britskih plemena. Predvodila je pobunu protiv rimskih zavojevača u Britaniji 60. i 61. godine u doba vladavine cara Nerona, u kojoj je ubijeno 70.000 Rimljana. Međutim, pobuna je ipak slomljena, a Budika je izvršila samoubistvo. Ove događaje opisuju dva istoričara, Tacit u svojim Analima i Životu Julija Agrikole i Dion Kasije u svojoj Istoriji Rima.

Njen muž, Prasutag, icenski kralj koji je vladao kao nezavisni saveznik Rima, u svom testamentu ostavio je svoju kraljevinu zajedno svojim kćerkama rimskom caru, ali kad je umro, njegov testament je bio ignorisan, verovatno zato što Rimljani, za razliku od Brita, nisu priznavali žensku decu za naslednike. Kraljevstvo je anektirano i osvojeno, Budiku su izbičevali a njene kćerke silovali.

Godine 60. ili 61, dok je rimski guverner, Gaj Svetonije Paulin, vodio rat na ostrvu Anglsi u severnom Velsu, Budika je povela Icene, Trinovate i druga plemena u pobunu protiv Rimljana. Uništili su Kamulodunum (danas Kolčester), koji je ranije bio prestonica Trinovata, ali sad rimska kolonija u koju su slani otpušteni rimski vojnici. Takođe je bio i mesto hrama deifikovanog bivšeg cara Klaudija, koji je izgrađen i održavan na račun lokalnog stanovništva.

Kada je čuo za ustanak, Svetonije Paulin je požurio u Londinijum (danas London), trgovačko mestašce koje nije imalo ni dvadeset godina, i koje je bilo sledeća meta ustanika. Međutim, ubrzo je shvatio da nema dovoljno ljudi da bi ga odbranio, tako da ga je evakuisao i napustio. Londinijum je spaljen i srušen do temelja, isto kao i Verulamijum (danas Sent Olbans). Svetonije Paulin je u međuvremenu, regrupisao svoje snage u Vest Midlandu i iako je imao neuporedivo manje vojnika, pobedio je Budiku u bici kod Vatling Strita. 

Sudar je bio žestok. Rimljani su prvo napali kopljima, a potom je nastupila pešadija. Britanske kočije su naterale rimske strelce da se razbeže, međutim, ubrzo su poklekli pod kišom strela. Nastup pešadije je bio toliko silovit da su Britanci morali da se povuku, međutim, kola sa ženama i mrtva tela životinja su im odsekla odstupnicu. Polje se pretvorilo u masakr — Tacit govori kako ni žene nisu bile pošteđene. Prema njegovoj proceni, tog dana je poginulo oko 80.000 Britanaca, a Rimljana jedva 400, i još toliko ih je bilo ranjenih. Što se Budike tiče, prema Tacitu, umrla je tako što se otrovala, a prema Dionu, razbolela se i umrla. Penije Postum (lat. Pœnius Postumus), prefekt Druge legije iz Egzitera, koji je odbio da se pridruži Svetoniju u ugušenju ustanka, izvršio je samoubistvo jer se osećao krivim što je svojom odlukom sprečio da njegova legija takođe učestvuje u pobedi.

Kriza koja je tad nastala navela je cara Nerona da počne da razmišlja o eventualnom povlačenju i napuštanju Britanskih ostrva, ali Svetonijeva pobeda nad Budikom je obezbedila dalju kontrolu Rimskog carstva nad provincijom.

Medjutim tačno mesto Boudicina poraza zapravo nije poznato, no velik broj istoriičara smešta ga u zapadni Midlands, negde duž rimskog puta, danas poznatog kao Watling Street.

Velika misterija je i tacno mesto gde je Budika sahranjena.

Jedna od najcescih i najzanimljivijih teorija o lokaciji Budikinog groba je da je Budika sahranjena na mestu koje se nalazi ispod jedne od platformi na Kings cross stanici. Poznatoj i po filmovima o Hari Poteru.
Prica je dobila dodatni podsticaj kada su radnici prilikom kopanja ispod platforme 10 iskopali zenski kostur.

Konacno prebivaliste kraljice Budike verovatno ce zauvek ostati misterija, kao sto je i ona sama bila misterija sve do doba renesanse i do otkrica Tacitovih rukopisa. Do tada ona nije pominjana ni u kakvim istorijskim rukopisima kao da nije ni postojala.

Istorija ovih događaja koju su zabeležili Tacit i Dion Kasije, bila je izvučena iz zaborava u doba renesanse kada je došlo do oživljavanja legende u toku viktorijanskog doba, kad je kraljica Viktorija poistovećivana s Boudikom. Od tada pa do danas, Budika je postala važan kulturni simbol Ujedinjenog Kraljevstva i njegovog kasnijeg odolevanja osvajačima sa evropskog kontinenta.

Нема коментара:

Постави коментар