Sta je to “već viđeno”? To je ono kada u jednom trenutku osetite da ste ono što vam se maločas desilo već jednom, pre toga doživeli, da vam se ono što vam se upravo dešava već bilo desilo i da tačno znate sta će se u narednom trenutku desiti. I onda kažete onu čuvenu: “Čoveče, pa meni se ovo već desilo, ovde sam već bio, ovo smo već pričali!” Svima se desilo da iskuse taj osećaj i da osobi pored sebe kažu: “E, ovo, baš ovo, već mi se desilo!”, ali malo je onih koji znaju da postoje četiri vrste ovog fenomena- “deža veki” (već doživljeno), “deža senti” (već osećano), “deža vizite” (već posećeno) i “deža entendi” (već čuto, oslušnuto).
Ne baš često, ali sigurno, da osetimo kako smo ono što upravo u datom trenutku govorimo ili radimo, već pričali ili radili, nekada, možda juče, možda pre sto i kusur godina, nebitno. I onda, tačno znamo šta će biti rečeno i učinjeno u sekundi koja sledi. I sve je tu jasno, poznato, doživljeno, i lica, i predmeti, i okolnosti. Mnogi ovakvu senzaciju identifikuju sa “deža vi”, ne nalazeći razlog da zaranjaju u nijanse. Racionalisti, razume se, imaju svoja objašnjenja- nije se to desilo tebi, nego si tako nešto slično video na televiziji, šta ti je, treba da se odmoriš, slabo spavaš poslednjih dana, smanji malo to pivo, i tako dalje.
Do sada je ovo bilo najbliže proučavano u vezi sa epilepsijom, jer se često dešava da pacijenti dožive ovu pojavu pre napada" kaže Kler Flerti-Kreg, neuropsihijatar i psiholog za savetovanje i lečenje u medicinskom centru Herši.
Pravi razlog zašto se ovo dešava i zdravim ljudima nije poznat, ali ono što sigurno znamo je da su uključeni isti delovi mozga u kojima se informacije koje primamo povezuju sa našim sećanjem.
Pojam deža vi ušao je u upotrebu kada je francuski filozof i istraživač Emil Borjak skovao ovaj termin 1876. godine. Zagovornici psihičkih feonemena ubrzo su ovu pojavu povezali sa postojanjem prošlog života, dok su prvi psiholozi i psihijatri raspravljali o različitim teorijama, kako bi objasnili njegovo postojanje.
Zigmund Frojd je deža vi pripisivao potisnutim željama, a jedno od narodnih verovanja kaže da je ono rezultat gomilanja životnog iskustva. Međutim, naučnici tvrde drugačije.
Desetine mogućih objašnjenja šta izaziva deža vi predstavljani su tokom decenija, kaže Flerti Kreg, ali većina je postala neodrživa, jer su vremenom istraživači otkrivali sve više o ljudskom mozgu i kognitivnim procesima. Statistički gledano, deža vi se najčešće javlja u kasnoj adolescenciji, a učestalost njegovog pojavljivanja opada sa godinama.
"Dugo se održala teorija o vizuelnom isključenju. Mislilo se da jedna hemisfera mozga prvo obrađuje vizuelnu informaciju, a zatim da odložena informacija dolazi u drugu hemisferu mozga gde ona izgleda kao sećanje. Nedavna istraživanja sprovedena na slepim osobama su osporila ovu teoriju", kaže Flerti Kreg dodajući da postoji bar jedan slučaj kad je slepa osoba doživela deža vi uključujući samo čulo sluha, dodira i mirisa.
Нема коментара:
Постави коментар