Ne znamo njezino pravo ime niti da li je zaista ikada živela. Uprkos tome, legendarna kraljica od Sabe pominje se u nebrojenim pričama Bliskog istoka i Afrike. Za današnjeg čoveka ličnost kraljice od Sabe i dalje u sebi nosi sve tajne i čari misterioznog Istoka.
Kraljica od Sabe pominje se u Bibliji, iako ne po imenu. U Kuranu (islamskoj svetoj knjizi ), kao i u brojnim arapskim i persijskim pričama, poznata je kao Bilkis. U Etipiji se zove Makeda - kraljica juga - i zauzima glavno mesto u književnosti i tradiciji, pa su je i vladari Etiopije i pokoreni Falaši ( Jevreji iz Etiopije ) smatrali svojim pretkom.
Kraljica od Sabe se u Bibliji prvo pominje u Prvoj knjizi o carevima u Starom zavjetu. U toj priči, pošto je čula o velikim delima i mudrosti kralja Solomona (oko 965 - 926. pre n.e.), kraljica je otišla u Jerusalim da zagonetkama proveri kraljevo znanje. Kralj je uspeo da pruži odgovore na sva pitanja, ali nam Biblija ne kaže ništa o zagonetkama koje mu je kraljica postavila. U narodnom predanju, međutim, neke od tih zagonetki prenose se viekovima. Kraljičine zagonetke odnose se uglavnom na prepoznavanje razlika, kao i na polni život i plodnost. Ona je, na primjer, pokazala Solomonu dve istovjetne ruže i rekla mu da pokaže koja je prava, a koja veštačka. Mudri vladar pustio je roj pčela da mu pokaže koji je cvijet pravi. Druga kraljičina zagonetka upućena Solomnu glasila je: šta je to kad sedmorica odu, devetorica dođu, dve prave piće, a jedno pije. Kralj je odgovorio da je to mesečnica ( koja traje sedam dana ), trudnoća ( koja traje devet mjeseci ), majčine dojke i dete koje majka doji.
Odakle je bila prava kraljica? Danas je sasvim izvesno da se njeno kraljevstvo nalazilo u jugoistočnom djelu Arabijskog poluostrva, na teritoriji današnjeg Jemena. Pustinjska kraljica nije krenula na naporno putovanje od 2.000 km do Jerusalima samo da bi, iz čiste radoznalosti, videla mudrog stranog vladara. Imala je mnogo opipljivije razloge.
Jevrejski kralj imao je sve veću kontrolu nad trgovačkim putevima Bliskog istoka, što je ugrožavalo kraljicu od Sabe i njenu unosnu trgovinu mirisnom smolom i tamjanom. Biblija nagoveštava da je poseta kraljice od Sabe bila uspešna u tom pogledu i da su ona i kralj Solomon potpisali sporazum o trgovini. Pošto je dala Solomonu "120 centi zlata, tovar mirišljavih ulja i mnoštvo dragog kamenja", a on ispunio sve njene želje, kraljica se vratila u svoje kraljevstvo.
Dok Stari zavet govori jedino o uzajamnom poštovanju vladara i vladarke, etiopljanski narodni spev Kebra Nagast (Slava kraljeva),napisan u 14. veku, govori o ljubavi između Solomona i kraljice od Sabe, ili Makede. Menelik, dete rođeno iz te ljubavi, navodno je prvi kralj Etiopije. Zbog te drevne veze s kućom Davida, vladari Etiopije, koji su vladali od Srednjeg veka do zbacivanja monarhije 1974. godine, prozvali su se Judinim lavom, dok njihov nacionalni simbol, šestokraka zvijezda, podseća na Davidovu zvezdu.
Nisu samo vladari Etiopije, međutim, tvrdili da potiču od Solomona i kraljice od Sabe. Falaše ili Jevreji iz Etiopije zovu se Bieta Izrael ( Kuća Izrael ) i smatraju se potomcima jevrejskih zvaničnika i sveštenika kojima je kralj Solomon naredio da prate njegovog sina Menelika u Etipiju.
Pravo poreklo Falaša nije u potpunosti ni jasno. Verovatno potiču od jevrejskih trgovaca koji su stigli u Etiopiju preko Arabijskog poluostrva prije nego što je jevrejski narod prognan u Vavilon oko 600. pre n.e. Ovo možda objašnjava zbog čega se verski obredi Falaša delimično razlikuju od obreda ortodoksnih Jevreja. Falaše, recimo, ne priznajuTalmud ili novije rabinske spise, a njihova verzija Biblije napisana je na njihovom svetom jeziku, a ne na hebrejskom. Zbog toga se u jevrejsko poreklo Falaša sumnjalo sve do 1972. godine, kada ih je Vrhovni sefardski rabinat priznao za Jevreje. No, za svet je saznao za Falaše tek 1985. godine, u vreme strašne gladi u Etiopiji, kada su izraelske vlasti avionima prevezle 20.000 Jevreja iz logora u Etiopiji i Sudanu i dovele ih kući, u Izrael.
Dok je u Africi kraljica od Sabe uvek posmatrana s poštovanjem, u drugim tradicijama i religijama postoji potpuno drugačija predstava o njoj. Prvenstveno su jevrejske legende pretvorile plemenitu kraljicu iz Starog zavjeta i vladarku na ravnoj nozi s izraelskim kraljem, u zavodnicu, čarobnicu i zlog demona.
Neke priče govore o tome da je imala dlakave noge, koje su nekada smatrane demonskim znakom. Prema tim predanjima, Solomon je naredio da se u njegovoj palati napravi kristalni pod kako bi mogao da joj vidi noge u trenutku kad ona, misleći da hoda po vodi, podigne suknju. U tim pričama kraljica nije svojevoljno došla u Jerusalim, nego ju je Solomon pozvao. Zatim je ta besprimerna kraljica zavela kralja.
Ali, kako je ugled kraljice od Sabe tako dramatično urušen? Moguće da njena ličnost odslikava postepen prelazak s matrijarhata na patrijarhat i proces u kom su žene gubile moć i uticaj. U Solomonovo doba, žene na priestolu bile su sasvim uobičajene na Bliskom istoku, iako je to kasnije postalo nezamislivo. Stoga je bilo neizbježno da moćna vladarka poput kraljice od Sabe postane opasna u očima muškog sveta i da bude žigosana kao nemoralna i zla.
"Istina je što sam čula u svojoj zemlji i stvarima o mudrosti tvojoj. A gle, ni pola mi nije kazano; tvoja mudrost i dobrota nadvišuju glas koji sam slušala. Blago ljudima tvojim , koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju. Da je blagosloven Gospod Bog tvoj kome si omilio, te te posadi na presto Izrailjev; jer Gospod ljubi Izrailja uvek, i postavi te carem da sudiš i deliš pravicu."
Prva knjiga o carevima, glava 10, 6-9
Нема коментара:
Постави коментар