Странице

недеља, 29. новембар 2015.

187.5 - ( Aliens Or Cosmic Phenomenon -signal 187,5 )


U proteklih nekoliko godina, naučnici širom sveta su dobijali čudne signale iz svemira, a svi oni imaju nekoliko zajedničkih faktora. Oni traju delić sekunde i emituju energiju koju Sunce emituje tokom jednog mjeseca.

Radio-teleskopi su od 2001. počeli da beleže jedan neobičan astronomski fenomen koji je dosad ostao neobjašnjen i koji je nazvan Fast Radio Burst, odnosno FRB. Naime, tokom poslednjih 15 godina, zabeležili smo deset čudnih radio-signala koji traju svega milisekundu, a izuzetno su snažni, toliko da u tom trenutku izrače energiju koju bi Sunce emitovalo mesec dana.

Ovi FRB signali očigledno stižu sa izuzetno velike daljine, daleko izvan naše galaksije Mlečni put, a to znači i da su do nas, ma kako kratkotrajni, izuzetno dugo putovali, hiljadama ili milionima godina. Za sada nemamo raspodelu odakle tačno ovi signali dolaze.

Ono što je najbizarnije po pitanju ovih signala jeste da se ne poklapaju ni sa jednim poznatim prirodnim fenomenom. Svi zabeleženi signali imaju gotovo isti šablon. Na njihovo iznenađenje ta razlika, koja se inače zove mera rasipanja pulsa, uvijek je deljiva sa brojem 187,5.

Za razliku od mnogih čudnih fenomena, ovaj fenomen još uvek nema „normalno“ naučno objašnjenje. Signali su toliko neobjašnjivi da mnogi naučnici prihvataju i mogućnost da signali dolaze od vanzemaljske civilizacije.

Oni tvrde da je šansa 0,05% da je u pitanju slučajnost. Ako je u pitanju šablon, onda će biti veoma teško objasniti fenomen.

Nijedan poznati prirodni objekat u dubokom svemiru ne može da emituje radio-signale na takav način da dovede do toga da mera disperzije poštuje takvu pravilnost i sledi celobrojne umnoške broja 187,5. Naime, izvor signala koji stižu do Zemlje očigledno na neki način ”kontrolisano” pušta snop.

U matematici reč je o sasvim običnom decimalnom broju. On nije iracionalan, ne predstavlja nijednu važnu konstantu u nauci, niti je česta vrednost nekih empirijskih parametara. 187,5 je samo još jedan racionalan broj i može se lako zapisati kao količnik celih brojeva 375 i 2 (375/2).

Jednostavnim računskim operacijama mogu se odrediti njegovi umnožci, stepeni, koreni, no, ni oni mu ne daju istaknutije mesto u beskonačnom nizu brojeva.

Može se, kao i svaki drugi broj, predstaviti na različite načine, pomoću jednostavnih izraza kao što je 187 + ½, ili nešto složenijih: 5300/(9*π).

Najbliži ceo broj koji mu prethodi je 187. Mada je i ovaj broj matematički nezanimljiv, mnogo je popularniji od svog racionalnog sledbenika. Sleng “187” poznat je širom Sjedinjenih Američkih Država, naročito u krugu gangstera i policajaca. Kada se na policijskoj radio-stanici začuje 187, izvesno je da se u negde u okrugu dogodilo ubistvo.

Svakako nimalo prijatan za čuti, izraz “signal 187” ili samo “187” je potekao od deset kodova koji su standardizovani u policiji SAD davne 1937. godine. Zbog ograničenja tadašnjih radio stanica razgovori su morali da se ograniče, te je optimalno bilo uvođenje određenih brojeva kao šifri za vanredne situacije.

Razlog za odabir baš broja 187 za označavanje teškog krivičnog dela je slučajan.
Međutim, da li je slučajna i pravilnost u disperziji FRB snopova, ostaje da vidimo.

Dobijeni rezultati, ako se pokažu tačnim, mogu da znače tri stvari. Pre svega, vrlo je moguće da su FRB-ovi signali ljudskog porekla i da su emitovani sa postojećih satelita, rashodovanih letelica ili bilo kakve druge naprave koju je čovek napravio i zaboravio u orbiti, a koja šalje ponekad i tako jak signal.

Druga mogućnost je da FRB-ovi predstavljaju jedan sasvim novi astronomski fenomen, koji se ne može tek tako objasniti onim što danas znamo o prirodnim radio-izvorima. Već ta okolnost je sama po sebi izuzetno uzbudljiva.

Treća opcija je da smo uhvatili signal izuzetno napredne civilizacije koja ima tako moćne radio-izvore da namerno ili slučajno ”pali i gasi” neku zvezdu kako bi jakim radio-signalom u drugi deo svemira poslala poruku ”187,5”. Prema donekle spekulativnoj teoriji Nikoilaja Kardaševa, to bi značilo da je reč o civilizaciji koja je tip 2, budući da u tip 1 spadaju civilizacije poput naše, koje koriste svakojake, male izvore zračenja, u tip 2 one koje kontrolišu zvezde, dok su tip 3 civilizacije koje emituju signale pomoću galaksija.

Kako god, ako je FRB signal na Zemlju zaista poslala vanzemaljska inteligencija, to se desilo mnogo davno i na ogromnom, vangalaktičkom rastojanju. To znači i da je reč o civilizaciji koja je tehnološki, a verovatno i na svaki drugi način daleko, daleko naprednija od naše, o svetu bića koja upravljaju zvezdama.

U našem svetu, ovde dole, sledi doba u kome će FRB podaci biti još mnogo puta analizirani, tumačeni i preispitivani, kako od naučnika, tako i od medija, teoretičara zavera, ljubitelja NLO i svih drugih.

I šta god na kraju bude bio odgovor, FRB signali su broj 187,5 ne samo nosili kroz duboki svemir, nego sada zauvek uveli i u ljudsku istoriju.

среда, 18. новембар 2015.

Bolova piramida - ( Ball's Pyramid )



Bolova piramida je ostrvo koje je zapravo ostatak masivnog vulkana, koji strci 1,843 fita ( 562 metara ) iz Tihog okeana.Ona je samo jedan u nizu vulkana ugašenih pre sedam miliona godina. Otkrivena je1788. godine.

Na geografskoj karti tačkica koja označava Bolovu piramidu jedva se vidi. Ova stena sa nekoliko manjih ostrva obuhvata površinu od oko 20 kilometara kvadratnih jugoistočno od          “Lord Howe Island“, uz istočnu obalu Australije, oko 700 km severoistočno od Sidneja.

Taj obelisk je toliko visok da se čini da dodiruje nebo. Iako je u podnožju široka samo 400 m, Bolova piramida dostiže visinu od 562 m, a to je dvostruko više od Ajfelove kule. U Ginisovu knjigu rekorda Bolova piramida upisana je kao najviši kameni toranj na svetu.

Sama piramida dobila je naziv po poručniku “Henri Lidgbird Bolu” koji je i otkrio 1788. godine.

Samostalni letač Frensis Čičester, koji je veliku stenu video 1931. godine tokom svog leta preko Tasmanije, opisao ju je kao “široki pradavni kameni bodež”. Ali ovaj veliki ekskalibur svoje tajne ne otkriva pri pogledu s neba već iz mora.

Ova grupacija oštrih stena neverovatno je popularna među ljubiteljima ekstremnih sportova. Strme litice su neodoljiv izazov za vrhunske alpiniste, a prvi planinarski tim koji je kročio na ove stene je planinarsko društvo iz Sidneja “Sydney Rock Climbing Club”.

Ispod staklene površine okeana nalazi se mnoštvo šarenih riba koje jure oko kamenih stubova i ispod lukova. Njihovo igralište je zaravan vulkanske stene, jer je Bolova piramida zapravo odavno ugašeni vulkan kojem je samo vrhostao iznad vode.
Danas su vidljiva samo tri procenta prvobitne mase, a delovanje okeana smanjilo ju je na lanac ostrva i hridi. Populacija ovih ostrva je ekstremno mala, samo 24 stanovnika.

Za neplodni, kameniti toranj se mislio da je lišen prisustva života do 2001. godine kada je grupa naucnika otkrila jedne od svetski najrjeđih insekata.

Insekt sa Lord Hou ostrva (Dryococelus australis) nije viđen živ više od 70 godina. Poznat kao "Zemljani jastog" ili "hodajuca kobasica", 12 cm. dugacki insekti su nekada bili česti na susednom Lord Howe island ( Lord Hou ostrva ), ali se pretpostavlja da su izumrli pre sedemdeset godina, kada su na osrtvo dosli crni štakori.Crni štakori su naselili ostrvo nakon sto se Britanski brod za snabdevanje, SS Makambo, nasukao na obalu 1918. Vremenom su pojeli i istrebili sve insekte ove vrste sa Lord Hau-a.

Ipak, 2001., naucnicinici su otkrili koloniju Lord Hou insekata, koji žive pod jednim grmom, inače potpuno neplodne stijene. Nekako je nekoliko insekta bez krila, pobeglo i uspelo - na još uvek nepoznat nacin - da prodje više od 14 milja otvorenog okeana, do kopna na Bolovoj piramidi, i prežive tamo. 


Desetak primeraka ove vrste se trnutno odgaja u laboratotiji u Melbournu, u cilju povecanja njhovog broja. To je deo programa ciji je cilj ponovno uvođenje insekta na Lord Hou ostrvo.


Ženke imaju dužinu tela do 12 cm i muški primerci do 10,6 cm. Mužjaci imaju duže i deblje antene, u velikoj meri proširene i jace zadnje noge. Odrasli primerci su tamne, zlatno-braon boje sa vidljivom krem trakom duž stomaka , i imaju uglavnom noćne navike. Mlade životinje su svetlo zelene. Jaja su bež boje.

Postoji velika verovatnoca da ove zivotinjice zauvek nestanu usled promene klime ili prirodnih nepogoda, Ovi insekti su takođe potencijalna meta za ilegalni lov i vrlo lako mogu dospeti u ruke nekog kolekcionara insekata. 


недеља, 15. новембар 2015.

Poljubac - ( Why do people kiss )



Da li ste se ikada zapitali zbog čega se uopšte ljubimo? Šta to u našem mozgu stvara neodoljivu želju da svojim usnama dotaknemo usne partnera?

Ponekad se ljubimo je smo uzbuđeni, ponekad jer se želimo povezati s osobom, a ponekad jer nam je to lepo…

Ljubljenje je ugodno, uzbuđujuće, zabavno! Posebno ako zanemarimo deo kako je ljubljenje i razmjenjivanje sline, bakterija, a moguće i ostataka prethodnog obroka vašeg partnera… I zbog svih tih lepih i manje lepih činjenica, ne možemo a da se ne zapitatamo, zbog čega se mi ljubimo?

Bilo da se radi o prijateljskom poljupcu u obraz ili strastvenom okršaju sa partnerom, ljubljenje je jedan od oblika ljudskog ponašanja koju naučnici dugo pokušavaju da objasne. Zašto toliko uživamo u ljubljenju i odkud nam uošte ideja da to počnemo da radimo?

Naučnici se dugi niz godina spore oko poente poljupca, jer im nije najjasnije koji je njegov evolutivni smisao. Brojni antropolozi smatraju da se ljubljenje razvilo od njuškanja, što objašnjavaju činjenicom da se i danas neki narodi (kao što su Eskimi), umesto ljubljenja, trljaju nosevima, što je česta pojava i u životinjskom svetu. Zbog kompleksnosti ove tematike postoji i posebna naučna disciplina koja se bavi poljupcem - filematologija.

Po nekim istrazivanjima, jedan strastveni francuski poljubac može pomoći zubima, jer nam dodatna slina (pljuvačka) partnera dodatno čisti usta? Da li ste znali da ljubljenje sagoreva 2-3 kalorije po minutu? I da li ste znali da muškarac koji svako jutro poljubi svoju ženu / devojku živi pet godina duže (prema jednoj naučnoj studiji)?

Samo 10 posto stanovništva zemaljske kugle se ne ljubi, odnosno u njihovoj kulturi nigde ljubljenje nije deo dubljeg (bilo seksualnog bilo prijateljskog) upoznavanja partnera. Baš naprotiv, naprimer u nekim delovima Indije, ljubljenje se čak smatra odvratnim.
Ipak, preostali deo stanovništva zemaljske kugle koristi ljubljenje za upoznavanje, kao deo rituala udvaranja, održavanja povezanosti, ali i u svrhu seksualne predigre. Dok je Nemcima toliko važan da u rečniku imaju preko trideset različitih reči za poljubac.

Čini se da smo s ljubljenjem započeli negdje tokom evolucije, jer na primer i ljudski srodnici bonobo čimpanze, s kojima delimo više od 98 posto istih gena, vrlo se često ljube. To čine kada se mire nakon svađe, kako bi pokazali prijateljstvo, ali se i ljube za vrijeme polnog čina (čimpanze se upuštaju u polne odnose i radi zadovoljstva, a ne samo radi parenja).

Ipak, to ne daje odgovor na pitanje, zašto se ljudi ljube... Jedna od teorija jeste da ljubljene proizlazi iz najranijeg djetinjstva, kada bebe sišu majčino mleko, odnosno da je negde duboko u nama, u našem mozgu, usađeno to sećanje. Jer, osim što sisanjem (upotrebom jezika i usnica) beba dobija svu potrebnu hranu, stvara se i veza s majkom, te osjećaj opsteg zadovoljstva Na to se može povući paralela s ljubljenjem, kada se s partnerom stvara povezanost, te se razvija osjećaj ugode i zadovoljstva.

Ali, očigledno je da se nešto dogodilo sa ljubljenjem od vremena kada su žene hranile svoje bebe na ovaj način. Ljubljenje nam omogućava da se dovoljno približimo partneru i osetmo neke njegove karakteristike, koje se ne procesuiraju u mozgu na svesnom nivou. Deo ove razmene informacija je verovatno olakšan zahvaljujući feormonima, hemijskim signalima koji životinjski vrstama pomažu da prenesu određene poruke. Znamo da životinje koriste feromone da bi obavestile druge članove svoje vrste o parenju, izvoru hrane, opasnosti, a naučnici pretpostavljaju da ova supstanca može imati značajnu ulogu i u ljudskom ponašanju takođe.

Takođe, u davnim vremenima, kada su bebe počele prelaziti na cvrstu hranu nisu imale na izbor kašice pa ni pribor za jelo, nego su majke ustima usitnjavale hranu i gurale svojim jezikom bebi u usta, što je na kraju krajeva jednaka konekcija kao i ljubljenje, izuzev hrane.

Druga teorija se zasniva na čistoj „hemiji“, odnosno da ljubljene služi za ocenu i procenu budućeg potencijalnog partnera ili partnerice, odnosno da ljubljenje omogućuje „mirisanje“ feromona. Naravno, sve se to svodi na seksualno uzbuđenje, upuštanje u seksualne odnose, pa na posletku i produženje vrste.

Osim toga, tijekom ljubljenja u telu se događaju snažne hemijske reakcije, tačnije počinje proizvodnja dopamina koji daje osjećaj žudnje i uzbuđenja. U dugim vezama, kada se ljubi jedan te isti partner, nije svaki put prisutan dopamin, nego se tokom ljubljenja vrlo često oslobađa oksitocin, koji daje osjećaj privrženosti i povezanosti.

Prema mnogobrojnim istrazivanjima dokazano je da poljubac ima i izuzetan efekat na fizičko zdravlje?
Ljubljenje, usklađuje kardiovaskularni proces, snižava krvni pritisak i nivo holesterola. Poljubac, na telo utiče isto kao čokolada, izaziva snažnije lupanje srca i najintenzivniji osećaj zadovoljstva. Poljubac aktivira najmanje trideset mišića što za rezultat ima glatkiju kožu i bolju prokrvljenost lica.
Zatim, ljubljenje provereno topi kalorije i masne naslage (12 kalorija za pet sekundi)a dovodi i do sprečavanje hormona stresa, čiji povećan nivo izaziva pritisak, slabost mišića i nesanicu. Ljubljenje je prirodna vakcina, jer fluidi iz usta napadaju bakterije. Kod 80% ljudi tečnost iz usta sadži iste bakterije, ali ih je 20% unikatno po sastavu. Razmenom tečnosti podstičemo imuni sistem da se prilagođava bakterijama kojima je izložen. Rezultat se manifestuje u proizvodnji antitela koji nas štite od bakterija. Taj proces u nauci se naziva “unakrsna imunoterapija”.

Ipak, iako je ljubljenje jos uvek misterija i naucnici ne mogu da se potpuno sloze oko pravog porekla i uzroka zbog cega se ljudi ljube, Zbog svega navedenog ljubite se što više
i strasnije.