Странице

понедељак, 23. март 2015.

Mohendzo Daro ( Mohenjo-Daro )





Ovaj grad je Otkrio Džon Hubert Maršal1920ih. Jezik civilizacije doline Inda još nije dešifrovan, tako da se pravo ime grada ne zna. Mohendžo-daro na sindskom znači „grad mrtvih“.
U starom indijsko epu "Mahabharata" govori se, izmedu ostalog, i o veleepnom gradu
Mohendzo Darou, koji je naprosto zbrisan sa lica zemlje. Nestao je pod veoma tajanstvenim okolnostima. Na nebu se iznanada pojavilo zaslepljujuce svetlo, vazduh je snazno zastrujao, a zatim je usledila snazna eksplozija. Od visoke temperature okolne vode su prokuvale, a "ribe su izgledale kao pecene".
Mohendžo-daro je grad, koji je planski građen, sa mrežom ulica. Grad je građen pomoću cigala od pečenog blata, cigala osušenih na suncu i od spaljenog drveta. Grad je imao napredan kanalizacioni sistem i mnoštvo građevina sa do dva sprata i velikim bazenima. Bazeni su bili dobro izgrađeni i imali su sloj prirodnog katrana, koji bi zadržavao vodu. Pošto je Mohendžo-daro bio poljoprivredni grad imao je veliku, centralnu pijacu. Ima i građevinu sa podzemnim zagrevanjem, moguće za zagrevanje vode za kupanje. Grad je podeljen u dva dela: citadelu i donji grad. Većina donjeg grada još nije otkopana, a za citadelu se zna da je imala javna kupatila, da je predstavljala veliko područje u kome je moglo stanovati oko 5.000 ljudi i da je imala dve velike dvorane.
Grad je razaran i ponovo građen najmanje sedam puta. Svaki put bi se novi grad gradio povrh staroga.
Iskopine su potvrdile drevna predanja o stravicnoj katastrofi, koja je iza sebe ostavila nevjerovatnu pustos.Nalazeno je otopljeno kamenje i tragovi pozara na rastojanju od jednog kilometra gradevine su bile potpuno razrusene. Po polozaju ljudskih skeleta bilo je ocigledno da su zlosretni stanovnici Mohendzo Dara samo nekoliko trenutaka prije katastrofe mirno hodali ulicama, obavljajuci uobicajne dnevne poslove. Zgariste unistenog staroindijskog grada podsjecalo je na Hirosimu i Nagasaki nakon eksplozije atomskih bombi, prilikom koji su udari i radijacija dolazili odozgo, s neba.
Ruski naucnik Mihail Dmitrev, doktor hemijskih nauka, odbacuje tu mogucnost zbog toga sto u Mohendzo Darou nisu nadeni nikakvi tragovi radioaktivnosti. On odbacuje i verziju koja govori o invaziji iz svemira o cemu, takode, nalazimo naznake u staroindijskom epu. On katastrofu pokusava objasniti zemaljskim, prirodnim uzrocima. Prema njegovoj teoriji, Mohendzo Daro je unistio zastrasujuci pljusak – kuglastih munja.
Naucnici su ustanovili da loptaste munje, nakon sto eksplodiraju, iza sebe ostavljaju otrovne supstance koje zagaduju vazduh. Kako vidimo, zitelji Mohendzo Dara mogli su stadati ne samo od eksplozije i pozara, vec i od otrovnih gasova. Proracuni ukazuju da je za vreme te prastare katastrofe u atmosferi moglo biti oko 3000 kuglastih munja promera do 30 cm. Srecom, slicnu katastrofu covecanstvo ne pamti. Na povrsini se cesce formiraju pojedinacne loptaste munje.
Postavlja se pitanje: da li smo u mogucnosti da se suprotstavljamo opasnom posledicama ovih prirodnih pojava?
Uzasno je i pomisliti sta bi se danas desilo sa savremenim visemilionskim gradom da se nekim cudnim sklopom prirodnih faktora u atmosferi pojavi na hiljade kuglastih munja. Katastrofa bi se zasigurno ponovila, a posledice bi bile slicne kao i u Mohendzo Daru. 








Нема коментара:

Постави коментар