Puma Punku

Ovo su verovatno najstarije ruševine, ali isto tako i najzbunjujuće ruševine za koje se ne zna ni od kud su, ni od kad su, a ni zašto su nastale.Teško je i zamisliti kako one nisu uvrštene na popis svetskih čuda kao piramide. Iako su piramide spektakularne u svoj svojoj veličini i sjaju, ipak nam se čini da su bar jednako vredne kao i ove ruševine Puma Punku-a iz Tiahuanaco-a iz Južne Amerike.
Ruševine Puma Punku-a su jedna od četri građevine drevnog (antičkog) grada Tiahuanaco. Ostale tri bi bile: Piramida Akapana, Platforma Kalasasaya i Subterranean Hram.
Uprkos modernoj tehnologiji, a misli se na najmoderniju tehnologiju, sve ove građevine nam mute zdrav razum. Svi pokušaji kopiranja ovih građevina su propali, sa najmodernijom tehnologijom nisu se mogle napraviti, čak ni u manjoj skali. Ruševine Puma Punku su najfascinantnije i najviše zbunjuju naučnike, arheologe, kao i građevinare.

Ako je piramide bilo jako teško izgraditi pre nekoliko hiljada godina, koliko je onda bilo teško ili čak i teže pre više od 13000g. bilo izgraditi Puma Punku?Za Puma Punku se veruje da je nekad sadržao veliku platformu i veliku građevinu koja se sastojala od četri zasebne strukture koje su se nalazile na toj platformi. Uprkos svojoj veličini i veličanstvenosti, danas su ostale samo ruševine za koje se veruje da ih je prouzrokovao neki kataklizmični događaj jednom u dalekoj prošlosti. Veliki, masivni potres? Možda kometa koji se previše približila Zemlji? Opšti potop Biblijskih razmera? Sve su to mogli biti uzroci nestanka tako velike građevine koja je sada samo ruševina znana kao Puma Punku!
Ne samo da postoje dokazi koji upućuju na kataklizmični potop, nego tamo postoje i mnogobrojni dokazi koji potvrđuju teoriju da su ljudi tamo živeli u vremenima mnogo pre potopa. Biblijski potop se najverovatnije dogodio pre nekih 12 000 godina. I postoje mnogobrojni dokazi kao alati, kosti i drugi materijali koji su pronađeni u mulju oko korita reke koja je nekad tamo tekla, a koji ukazuju da su civilizovani ljudi živeli na tom području mnogo pre potopa. Od ostalih dokaza koji postoje zanimljive su rezbarije u kamenu bradatih ljudi, koji po svojoj konfiguraciji i konstrukciji nisu mogli biti iz tog područja, odnosno iz Anda, a ipak se nalaze na celom lokalitetu(u rezbarijama na tom području)
Vrlo je nevervatno da je kamenje iz Puma Punkua rezano sa kamenim alatima iz paleolitika iz kojeg su ruševine nastale. To bi bilo jednostavno nemoguće. Jer ipak tu se radi o granitnim blokovima, koje je i danas vrlo teško obraditi, a kamoli ovako nešto napraviti. Ovakva preciznost obrade zahteva minimalno dijamantne glave na brusilicama, a kako kažu oni koji su ih uživo videli, reč je tu bila o laserskoj preciznosti rezanja.

Postavlja se pitanje, ako nisu koristili dijamantne za precizno rezanje tog kamenja, pa šta su onda koristili?

 

Ne samo da je granit ko materijal jako težak za obradu, nego je i ekstremno težak za prenošenje i transport. Jedan blok sa tih ruševina ima preko 800 tona. To je veliko kamenje i jako je teško. Najbliži kamenolom je udaljen 20-ak kilometara od ruševina. Sad pokušajte zamisliti način na koji su ti drevni ljudi mogli vući tolike blokove kamena, a kako smo napisali jedan je težio preko 800 tona. To ne mogu ni današnje najveće dizalice i zato je to ogromna misterija na koju moderna građevina ne može dati odgovor. Nakon pregleda ruševina i materijala, odnosno granita koji je tamo zatečen današnji građevinari i naučnici su zajednički zaključil da jednostavno ne postoji način na koji bi se to dalo rekonstruisati, a ako bi i postojala šansa to bi bilo ekstremno skupo sa vrlo neizvesnim krajem. Za ruševine se pretpostavlja da su nastale negde posle ledenog doba, nemoguće je točno datirati jer se ne radi o organskim predmetima.

Ti drevni ljudi su po svemu sudeći trebali biti vrlo sofisticirani, poznavali su astronomiju, geometriju i vrlo naprednu matematiku. Ipak nigde ne postoje pisani dokazi o tome. Da bi se izgradila građevina kao Puma Punku trebalo bi napisati mnogo nacrta i planova, kao i danas kad arhitekti moraju crtati građevine mnogo pre njihova nastanka, ali nigde nije pronađen niti jedan jedini papir koji bi govorio o tome.
Još je jednu stvar značajno spomenuti kod ruševina Puma Punkua. Ne samo da je to kamenje nekako izrezano, podsećamo da se radi o granitnim stenama, nego je vrlo precizno izrezano. Rezovi na kamenu su savršeno ravni i svi su jednake dubine, doslovce se ni žilet ne može progurati kroz njih, nema cementa ni peska između blokova. Te ruševine kad su bile cele, bile visoke 15-ak metara i da su imale 4 sprata. Napominjemo još jednom da su ruševine starije od 13 000g.
Ako su ti ljudi mogli pomerati to veliko granitno kamenje od kamenoloma do lokacije građevine (20-ak kilometara), onda su očigledno  mogli i slagati jedno na drugo, kao slagalice. Ali opet ostaje pitanje, kako su to mogli izvesti?