Po rečima jednog od naučnika koji se bavio dešifrovanjem, udes se dogodio u oblasti planinskog lanca Bajan Kara Ula. Informaciju o ovom otkriću, tadašnji zapadni mediji su smatrali komunističkom propagandom i na taj način je odbacili.
Ipak, jedan broj naučnika je, posle boravka i istraživanja u Kini, imao sasvim drugačije mišljenje. Oni su tvrdili da misteriozni skeleti i kameni diskovi zaista postoje i da očigledno ukazuju na to da su predstavnici neke daleke civilizacije nekada davno posetili ovo kinesko područje koje se inače proteže duž kinesko-tibetanske granice i puno je mrežasto povezanih pećina.
Neki su poverovali da je reč o skeletima majmuna, ali je to odbačeno, jer zna se da oni ne sahranjuju svoje mrtve. Takođe, detaljno ispitivanje kamenih diskova pokazalo je da u žlebu postoji puno malih ureza, odnosno znakova.
Arheolozi su došli do zaključka da je svaki disk, u stvari, jedna knjiga za koju niko nema ideju kako da je prevede. Sav materijal koji je pronađen, zajedno s drugim iz drugih pećina, čuvan je u Pekingu. U jednom eksperimentu stavili su diskove na specijalan aparat koji liči na gramofon. Zvuk koji je emitovan ličio je na vibracije i zujanje, i imao je ritam koji nije bio nasumičan već je ličio na muziku.
Danas se ne zna gde se nalaze diskovi. Jedini dokaz da je ovo ikada pronađeno nalazi se u jednoj arheološkoj knjizi u kojoj se nalaze fotografije. S obzirom na to da je Kina bila veoma zatvorena zemlja u kojoj je funkcionisao poseban komunistički režim, veruje se da su tadašnje vlasti sakrile sve tragove o postojanju ovog otkrića i sve proglasili za laž.
Нема коментара:
Постави коментар