Kosovska kletva ili Kneževa kletva je, prema legendi, kletva koju je rekao srpski knez Lazar Hrebeljanović pre Kosovske bitke. Lazareva kletva upućena onim Srbima koju se ignorisali poziv na rat sa Osmanskim carstvom. Konstantin Filozof je zabeležio da je Lazar izdao „poziv i pretnju“ srpskim državama, a taj poziv je sačuvan u srpskim narodnim pesmama u obliku kletve.
Od 1778. do 1781. godine, Avram Miletić je komponovao zbirku od 129 pesama pod nazivom Pesmarice koja sadrži i pesmu „Istorija Musić Stefana“, koja u svom sastavu ima jedan oblik Kosovske kletve. Jedan oblik kletve se javlja u izdanju srpskih narodnih pesma Vuka Stefanovića Karadžića 1845. godine. To je novija verzija jednog Karadžićevog teksta iz 1813. godine sa jakim nacionalističkim prizvukom.
Karadžićeva „Kosovska kletva“ je zapisana na spomeniku na Gazimestanu, gde se vodila Kosovska bitka.
Tradicija kletvi postoji verovatno u svim kulturama sveta. Vreme nastanka ovog izraza zaključuje se na osnovu njene sadržine: pošto je osnovni podsticaj za nastanak klevete proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno desi, jasno je da je nastala u davna vremena kada se verovalo u magičnu moć reči.
Ona mora da bude nabijena emocijama i da ima jaku energiju da bi se ostvarila.
Bačena kletva može da ima potencijal određeni period. Tradicionalno, važi do šestog kolena i tek sedmo koleno ne oseća posledice.
Kletve se ispunjavaju naročito ukoliko imaju veliki energetski potencijal i ukoliko je osoba koja je izriče jako isprovocirana, a pri tom nevina.
Kletva cara Lazara spada među najstarije srpske kletve. Mnogi veruju da još uvek nismo "sknuli" prokletstvo koje nam je bačeno pre skoro sedam vekova. Mnogi su se događaji u istoriji srpskog naroda dogodili upravo na Vidovdan zahvaljujući rečima izrečenim 27.06. 1389:
"Ko je Srbin i srpskoga roda i od srpske krvi i kolena, a ne doš'o na boj na Kosovo ne imao od roda poroda, ni muškoga ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo rujno vino, ni pšenica bela, Rđom kapo dok mu je kolena!"
Brojni su oni koji veruju da je kletva izgovorena uoči Vidovdana obeležila kretanje i sudbinu srpskog naroda. Kao primer često se navodi da je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Fredinanda upravo na ovaj dan, a kao primer iz moderne istorije navodi se izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
Smatra se da ova kletva i dalje važi, i da bi mogla da uzrokuje nestanak svih Srba.
Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika jer umre oko 100.000 ljudi, a zaplače oko 70.000 beba. Statistika kaže da će nas ukoliko se nastavi ovim tempom, za pedeset godina biti milion i po manje, a za 250 godina možda nećemo postojati kao narod. Prosek starosti naših građana je 41,2 godine, što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, ali i svetu.
Нема коментара:
Постави коментар