Ukleto ostrvo Gaiola - (The Cursed Island of Gaiola)

Kada ljudi razmišljaju o romantičnim mestima da se izvuku iz svakodnevne rutine, rustična i udobna obala južne Italije, sa svojim predivnim okeanskim vilama i zadivljujućim pejzažima, možda bi bila idealna za mnoge. Tu se, pored krševite obale, nalaze brojna zadivljujuća, usamljena ostrva puna čuda, puna prirodnih kao i istorijskih znamenitosti , na kojima se lako može zamisliti da uživate u mirnom odmoru kao u raju. Ipak, pogledi ponekad mogu da varaju, jer postoje mesta na svetu koja poseduju prirodnu lepotu koja izgleda kao tanak sloj između onoga što vidimo i tamnih sila koje leže odmah iznad površine. Za jedno slikovito ostrvo u blizini talijanske obale u blizini Napulja, zapanjujuća usamljenost čini se da je jednostavno zastor iza kojeg može biti sakrivena zlokobna moć. To je ostrvo sa misterioznom istorijom ubistva, propasti i bede, koje lokalno stanovništvo izbegava i koje je postalo jedna od čudnijih priča o prokletim ostrvima.

Ostrvo Gaiola, ili Isola La Gaiola na italijanskom jeziku, jedno je od mnogih malih, živopisnih ostrva koje se mogu naći duž južne italijanske obale regiona Kampanije u blizini Napulja, a dobilo je ime po brojnim malim pećinama i šupljinama koje se nalaze na obali, Reč caviola je lokalni dijalekt latinske riječi cavae, što znači “mala špilja”. Udaljeno je samo oko 30 metara od prelepe obale Posillipa, ostrvo je deo podvodnog parka Gaiola, površine 42 hektara. Obiluje velikom količinom raznovrsnih morskih ekosistema, kao i mnogim drevnim rimskim ruševinama koje se nalaze na ovom području, uključujući i sada potopljene ruševine razasute po kristalno čistom moru, koje su postale dom raznim morskim stvorenjima, od kojih su neka specifična samo za ovo područje . Samo ostrvo Gaoila ima definitivan osećaj romantike i lepote. Sastoji se od dva mala, mirna ostrvceta koja su povezana uskim kamenim mostom koji daje utisak čudnog svoda koji se proteže na nekoliko metara koji ih razdvajaju.

Ostrvo Gaiola je uronjeno u istoriju još od rimskog doba, što se može videti na brojnim drevnim ruševinama koje se mogu naći ovde. Ostrvo je prvobitno bilo poznato Rimljanima kao Euplea, koji je bio zaštitnik sigurne plovidbe, i bio je dom hramu podignutom u čast boginji  Veneri. Tu se mogu naći i druge ruševine još iz vremena Rimljana, a čak se može i zaviriti u jasne, azurne vode da bi se u drevnoj rimskoj luci, kojom sada patroliraju raznovrsne šarenie ribe, ruševine izgubile pod morem. Kažu da je legendarni pesnik, a neki kažu i mađioničar Vergil, jednom učio svoje učenike ovde na ostrvu među veličanstvenim pejzažima ovog kraja. Ostrvo je kasnije bilo namenjeno da bude lokacija za radionice u 17. veku, a potom i kao odbrambena tačka za Napuljski zaliv.

Izgleda da je Isola La Gaiola prelepo ostrvo,  stvoreno za romantičan beg I uživanje, ali istorija je pokazala drugačiju sliku ovog mesta da bi ga pretvorila u bizarnu i zloslutnu tvorevinu, koja je na kraju dovela do njenog ugleda među lokalnim stanovništvom kao napuštenog, ukletog mesta za koje stanovnici ove oblasti tvrde da  krije mračne tajne. Stvari su počele da postaju čudne počevši od početka 19. veka, kada je povučeni pustinjak poznat samo kao "Čarobnjak" došao da živi na ostrvu, lutajući i preživljavajući na siromašnoj ishrani ribom koju je nabavljao od lokalnih ribara sve dok nije iznenada i misteriozno nestao. Nedugo nakon toga, rustikalna vila, kao i žičara povezana sa kopnom, izgrađena je na jednom od ostrvceta od strane bogatog, Normana Douglasa, britanskog pisca.

 Može se reći da je prokletstvo ostrva Gaiola počelo sa jednim vlasnikom, Luigijem de Negrijem, čiji je biznis za pakovanje ribe naglo propao i odveo ga u stečaj ubrzo nakon što se preselio na ostrvo. Dvadesetih godina prošlog veka, bogati Švajcarac po imenu Hans Braun je stekao vlasništvo nad ostrvom. Ubrzo nakon useljenja u vilu, Braun je misteriozno ubijen u vili, a njegovo telo je bilo smotano i sakriveno u tepihu. Ubrzo nakon ovog groznog otkrića, Braunova žena se tragično utopila u mirnim, čistim vodama zaliva, iako je bila dobra plivačica i uslovi su bili idealni za plivanje. Vlasništvo nad ostrvom prešlo je na bogatog Nemca Ota Grunbeka, koji je potom odmah doživeo fatalni srčani udar. Ovi nesretni incidenti nisu odvratili druge bogate Evropljane od takmičenja za vlasništvom nad ostrvom Gaiola. Farmaceutski industrijalac Maurice-Ives Sandoz bio je sledeći koji je kupio ostrvo i njegovu vilu, ali ubrzo je rečeno da je otišao naglo, buncajući u ludilu, da bi kasnije izvršito samoubistvo u mentalnoj bolnici u Švajcarskoj. Nemački industrijalac čelika, barun Karl Pol Langajm, kupio je ostrvo, samo da bi ubrzo završio u katastrofalnoj ekonomskoj propasti, izgubivši svoje ogromno bogatstvo.

Ostrvo još nije završilo sa svojim zlom. Sledeći za kupovinu ostrva Giaola bio je Gianni Agnelli, šef legendarne automobilske kompanije Fiat, čiji je jedini sin ubrzo počinio samoubistvo. Agnelli je izgubio još jednog rođaka zbog prokletstva, kada je njegov nećak Umberto Agnelli, koji je nakon prerane smrti Agnelijevog sina preuzeo kompaniju, iznenada umro od izuzetno retkog oblika raka sa samo 33 godine. Naftni tajkun Paul Getti je zatim kupio ostrvo, da bi ubrzo nakon toga njegov otac bio otet. Poslednji privatni vlasnik ostrva bio je Gianpaskuale Grappone, čija je prosperitetna osiguravajuća kompanija ubrzo propala i koji je kasnije bilo osuđen zbog duga i prevare. Ostrvo Gaiola nije čak izgledalo zadovoljno setvom zla na vlastitom tlu, jer su Franco Ambrosio i njegova supruga Giovanna Sacco pronađeni tajanstveno i brutalno ubijeni u svojoj vili nasuprot ostrva 2009. godine.

Nakon hapšenja i zatvaranja Grapponea, ostrvo je palo u vlasništvo regije Campania i ostalo je, možda razumljivo, nenaseljeno. Ako neko ko ne zna za mračnu i zlokobnu istoriju ostrva Gaiola, može se očekivati da se zapita zašto je tako izvanredno divno ostrvo okruženo čistim plavim vodama ostalo napušteno i ostavljeno prepušteno zubu vremena. Ostaju napušteni vidici koji oduzimaju dah, , kao i njegove privlačne azurne vode, čudne, vijugave kaldrmisane ulice i vila, koja je sada ostavljena zapuštena i polagano se raspada. Neposredno uz ostrvo nalazi se netaknuta i predivna obala, koja je ostala relativno netaknuta uprkos mnoštvu hrlećih turista koji su zajednički mnogim drugim dijelovima Italije. Ipak, za sve ove prirodne lepote, Isola La Gaiola ostaje pusta i zaboravljena, bez novih ljudi koji bi se našli u redu da je kupe; mesto okruženo šaputanjem i koje lokalno stanovništvo izbegava, uprkos lakoj dostupnosti brodom ili čak plivanju.

Da li je naizgled mirna, razglednica savršenog ostrva Giaola prokleta,I da li je njena veličanstvenost samo  prijatna maska iza koje vrebaju neka iskonska zla? Mogu li se za niz nesreća koje se pripisuju ostrvu okriviti mračne sile koje se nekako okreću i iskrivljuju sudbine onih koji dolaze ovde, ili je to jednostavno niz nesrećnih slučajnosti? Kakav god da je odgovor na ova pitanja, čini se jasnim da ono što oko gleda nije uvek puna slika, i postoje mesta sa zloslutnim tajnama koje su se nalazile u pocrneloj, ružnoj unutrašnjosti, skrivenoj pod fasadom elegantnog sjaja i lepote. Čovek se pita ko će sledeći biti privučen misterioznim silama  Gaiola ostrva. Za sada se nalazi u svojim mirnim, čistim vodama, sa svojim primamljivim izgledom, okružen ruševinama izgubljenih civilizacija, možda čekajući svoju sledeću žrtvu.