Otelotvorenje dobrog i lošeg, Bog i Đavo predstvaljaju izvor moći, koji se može iskoristiti kako za loša, tako i za dobra dela i nisu jasno razdvojeni. Ponekad će čak i „bela“ vračara morati da probudi djavole da bi otklonila bačenu magiju. Istina je, među vlaškim vračarama postoje one vračare koje poruke primaju od Boga, svetaca, andjela i pak one koje razgovaraju sa demonima i Nečastivim.
Vlaška magija flertuje sa crkvom, za razliku od crkve koja vračanje smatra grehom, vlaške vračare se često u tretmanu određenog problema potpomažu crkvom. To znači, da će vračara nekog poslati u crkvu da tamo sprovede određeni rutual ako je to potrebno. Osobe koje se magijom bave uglavnom su „primorane“ da koriste svoj dar, jer dar koji im je dat a neiskorišćen zna da bude praćen fizičkim tegobama, nesvesticama, glavoboljama i sl.
Onaj ko je rešio da se posveti Vlaškoj magiji, morao je da otvori sva svoja čula, i dopusti da mu um slobodno luta, da ga vode osećaji, da čita signale prirode, i da se prepusti razgovoru sa nevidljivim silama. Neraskidiva veza sa prirodom i duhovima prirode takođe je karakteristična za ovo verovanje.
Prva stvar koji će svaka Vračara želeti da zna jeste to da li je određena situacija od Boga data, odnosno da li je u pitanju prokletstvo ili je „bačena“ magija. Ukoliko je u pitanu prokletstvo, zbog nekog lošeg dela koje su počinili preci, rutual će podrazumevati odlazak u crkvu i prinošenje „žrtve“ svecu i umilostiljavanje Boga. Ukoliko je u pitanju,“ bačena“ magija, pristupiće skidanju čini, bajalicama i specifičnim rutualima u zavisnosti od potrebe. Kada je vlaška magija u pitanju, retko koja vračara ili vrač će priznati da rade „bacanje“ magije koja ima za cilj da napakosti drugom, ipak veliki broj onih na koje tvrde da je crna magija bačena dokazuje suprotno.
Moć upravljanja energijom, prizivanja određenih događaja, uticaj na sudbinski tok postižu se na različite načine. U prvom redu to su bajalice, različiti rituali, u različito doba dana, ponekad i na specifičnim mestima, kao što su raskrsnice, vodenice i mesta koja sadrže i zrače posebnu energiju. Bajalice su prenošene sa kolena na koleno i mnoge od njih su vekovima stare, prilikom njihovog izgovaranja energija reči tka se i prenosi u/na neki predmet, u kome se i zadržava. Nerazumljivost jezika posmatraču dodatno mistifikuje proces bacanja ili skidanja čini.
Predmeti imaju moć, jer zadržavaju energiju osobe koja ih je posedovala, pa tako predmeti poput češlja, odeće, obuće ili slike mogu poslužiti za bacanje čini. Važi pravilo da se stvari ne pozajmljuju drugim osobama. A čim nekome nestane neki predmet posumlja se da je ukraden ne bi li bile bačene čini. Kada nečija odeća bude zakopana na grobu uz bajalice znači da se neće nikad oženiti/udati. Te čini se teško skidaju, kao i one uz pomoć obajane slike osobe bačene u reku.
Vlasi veruju da se energija može prenositi sa ljudi na predmete i da je preko nekog predmeta moguće preneti na drugog. Tako su raskrsnice česta mesta gde se neko može ratosiljati loše sreće, a prvi koji potom prođe će je pokupiti. Isto važi i ako neko uzme „trag“ osobe -malo zemlje gde je osoba zgazila, može mu napakostiti, ali se ta osoba može zaštititi ako prethodno sama uzme svoj „trag“ i nosi ga sa sobom, tada mu niko ne može napakosti na taj način, ali na raspolaganju im je sijaset drugih. Mnogo je rituala i simbolike vezano za Vlašku magiju, i gotovo da svaki predmet ili stvar može da ima neko značenje.
Jedno od verovanja jeste priča o tri suđaje koje dolaze u kući kada se dete rodi da mu proreknu sudbinu, roditelji tada nastoje da ih umilostive ostavljajući im kolače i mleko. Kako tada bude određena sudbina, takav će biti čitav život deteta. Najstarija i najružnija uvek predlaže najgore, a najmlađa i najlepša sreću i blagostanje. Treća daje konačan sud praveći kompromis između ova dva predloga, iz tog razloga je život mešavina lepih i ružnih trenutaka.
Нема коментара:
Постави коментар