Ljudska stopala u moru - ( The Strange Salish Sea Foot Mystery )

Od 20. avgusta 2007. Nekoliko odsečenih ljudskih stopala je otkriveno u Britanskoj Kolumbiji i američkoj državi Vašington. Stopala su pripadala petorici muškaraca, jednoj ženi i još tri stopala osoba nepoznatog pola. Od šesnaest pronađenih stopala, samo dva su bila leva, i oba su sparena sa desnim. Do sada su samo 5 stopala indetifikovana, nepoznto je kome ostala stopala pripadaju. Dodatno, nekoliko lažnih stopala je naknadno bilo podmetnutno u tom području.

Do 11. februara 2016. Šesnaest stopala je bilo pronađeno u kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija, i još četiri je bilo pronađeno u američkoj državi Vašington.

Jula 2008 je bilo objavljeno da je jedno stopalo bilo indentifikovano od strane vankuverške policije, koristeći se DNK analizom, kao stopalo čoveka koji je patio od depresije i verovatno počinio samoubistvo. Negov identitet nije bio otkriven jer je njegova porodica tako zatražila.

Ova otkrića nisu prva u Britanskoj Kolumbiji. 30. Jula 1914. Vancouver Sun je izveštavao o skorašnjem otkriću ljudske noge obuvene u duboku čizmu na plaži u blizini ušća reke Salamon. Mislilo se da su ostaci pripadali čoveku koji se udavio u reci prošlog leta. Jenda noga je nađena i u Vankuveru 1887.

Prevare.

Jedno „Ljudsko“ stopalo, otkriveno 18. juna 2008. na ostvu Vankuver, je bilo prevara. Prevara je bio skelet životinjske šape koji je bio stavljen u čarapu i patiku i potom umotan u morsku travu. Kanadska policija (Royal Canadian Mounted Police) je započela istragu, uhapšeni su ogovarali za remećenje javnog reda i mira.

Posle jedanaestog stopala nađenog 31. avgusta 2011. Nekoliko patika za trčanje koje su kako je policija sumnjala sadržale sirovo meso, nađeno je na obali plaže Oak u Britanskoj Kolumbiji.

Predložena Objšnjenja.

Otkrića su bila okarakterisana kao „zapanjujuća“ i „skoro nemoguća za objašnjenje“, jer drugi delovi tela nisu nađeni. Otkrića su izazvala nagađanja da stopala možda pripadaju ljudima koji su poginuli u brodskoji ili avionskij nesreći na okeanu. Jedno od objašnjenja je da neka od stopala pripadaju četvorici muškaraca koji su poginuli u padu aviona blizu ostrva Quadra 2005 godine i čija tela nikada nisu pronađena. Ubistvo je jedno od objasnjenja, iako nijedno stopalo ne pokazuje tragove oruđa to ne isključuje tu opciju. Moguće je da su tela bila otežana i bačena u more a da su stopala samo otpala usled prirodnog raspada.

Odrediti poreko stopala je komplikovano zbog toga što morske struje mogu da nose plutajuće objekte veoma daleko a i zbog toga što su struje u zalivu Džordžija nepredvidive. Stopalo je moglo da pluta i do 1,600 km. Još jedna otežavajuća okolnost je to što ludska stobala obično stvaraju adipocere (sapunjastu supstancu koja nastaje od masti tela), što otežava forenzičkim naučnicima da nađu tragove. Pod optimalnim uslovima, ljudsko telo može ostati netaknuto u vodi i do tri decenije, što znači da su stopala verovatno plutala godinama.

Još jedna torija je da stopala pripadaju ljudima koji su poginuli u Azijskom cunamiju 26. decembra 2004. Pisac iz Ričmonda, Šejn Lambert je podržavao ovu opciju, ukazujući na činjenicu da su mnoge od pronađenih cipela bile proizvedene i prodate 2004. Ili ranije. Lambert priznaje da možda postoje drugi izvori patika ili pak više izvora. Ipak, pored datuma proizvodnje patika, Lambert ukazuje na morske struje i na njihovu tendenciju da putuju severno preko Pacifika iz dela koji je pogođen cunamijem iz 2004.

Jedno stopalo je identifikovano kao stopalo čoveka koji je bolovao od depresije i za koga se veruje da je počinio samoubistvo. Druga dva stopala su identifikovana kao stopala žene koja je počinila samoubistvo skokom sa mosta Pattullo u Novom Vestminsteru 2004. Ovo ukazje da možda i ostala stopala pripadaju drugim ljudima koji su skočili sa mosta.

Retkost otkrića

Raspadanje može odvojiti stopalo od ostatka tela zato što su članci relativno slabi, a plutanje izazvano vazduhom koji je ostao zarobljen u cipeli. Ekstremiteti kao što su šake, stopala ili glava se često odvoje kada se telo raspada ali retko plutaju.

Nalaziti stopala ali ne i druge delove tela je okarakterisano kao čudno. Naći dva stopala je šansa jedan u milion i zato su opisana kao anomalija. Pronalazak trećeg stopala je bio prvi put da se tri stopala nađu tako blizu jedna drugom. Nalazak četvrtog stopala je već izazvalo spekulacije o ljudskoj umešanosti.

Bangar, grad duhova - ( The ghost city of Bhangarh )

Bangar (engl. Bhangarh) je grad u Indiji koji je poznat po svojim istorijskim ruševinama. Nalazi se u Alvar okrugu u saveznoj državi Radžastan. Danas u njemu živi oko 1300 stanovnika. Ovaj grad je takođe i popularna turistička atrakcija.

Za napušteno utvrđenje Bangar smatra se da je najukletije mesto u Indiji, čak toliko da su arheološka istraživanja u Indiji zabranjena između zalaska i izlaska sunca, a meštani su se preselili svoje naselje izvan granica tvrđave. Reputacija Bangara potiče iz dve stare legende, od kojih je jedna vezana za čarobnjaka koji je navodno ukleo Bangar nakon što je tvrđava bacila senku na njegov dom.

Grad Bangar, koji se nalazi u opštini Rajgarh u državi Radžastan, prvi put je osnovana 1573. godine za vreme vladavine Bhagvant Dasa kao mesto boravka njegovog drugog sina. Tvrđava, koja je zapravo mali grad koji se sastoji od hramova, palata i više kapija, pokriva veliku površinu zemljišta u podnožju planine. Ali uprkos svojoj lepoti i živopisnom pejzažu, utvrđenje je postalo okruženo strašnim pričama i potpuno je napušteno od 1783. godine, meštani su preselili njihovo selo negde drugde.

Kad se prođe kroz glavnu kapiju grada tvrđave, koja se sada se naziva Bhoot Bangla ("House of Ghosts - Kuća duhova ") postoje brojni Hindu hramovi. Najspektakularniji od ovih objekata su Hanuman hram, Gopinath hram, Someshwar hram, Keshav Rai hram, Mangla Devi hram, Ganesh hram i Navin hram. Kraljevska palata koja se nalazi na samom kraju tvrđave i bila je zaštićena sa dva unutrašnja utvrđenja. Grad je odvojen od ravnice bedemima sa petoro vrata.

Prema legendi, grad Bangar je bio proklet od čarobnjaka po imenu Baba Balnath, koji je dao dozvolu za izgradnju grada, ali samo ukoliko visine zgrada ne bace senku na njegovu kuću. Balnath je upozorio graditelje da će, ako se to desi, on uništiti ceo grad. Kada je prinčev potomak podigao palatu toliko visoku da je bacila senku na Bangarovo prebivalište, kaže legenda da je čarobnjak prokleo ceo grad. Mnogi veruju da je i Balanath tamo sahranjen.
                   

Druga legenda govori o princezi Ratnavati koja je živela u gradu. Na njen 18 rođendan mnogi su hteli da se uda za njih. U gradu je živeo mađioničar Singhia koji je bio zaljubljen u princezu. Jednog dana je video princezinu sobaricu na tržnici i prodao joj ulje na koje je bacio crnu magiju. Time je želeo da princeza dođe njemu. To mu nije uspelo jer je princeza shvatila da je ulje začarano. Prema jednoj priči tada je Singhia bio ljut i prokleo grad. Sledeće godine došlo je do bitke između Bangara i Ajabgarha. U toj bici je princeza poginula.

Legenda kaže da u gradu postoje duhovi, pa zato turisti ne smeju dolaziti po noći u grad.

Dok ove legende izgledaju kao da su ništa više od maštovitih priča, vremenom su pojavljivale razne strašne priče,tako da su arheolozi u Indiji postavili znak na ulazu u Bangar tvrđavu koji zabranjuje ulazak u nju posle mraka. Meštani kažu da ko god je pokušao da ostane unutra posle zalaska sunca nikad više nije izašao. Ipak, to je upravo pravi razlog koji i dalje privlači hiljade turista svake godine, željni da dožive ukleti i prokleti grad Bangar.

                            

Tabla sa natpisom da je zabranjen ulazak u tvrdjavu posle zalaska sunca.