Kahuenga Blago - ( The Cursed Treasure of Cahuenga Pass )

Presecajući prašnjavi istočni deo planine Santa Monica u okrugu Hollivood Hills, tamo ispred ogromnog grada Los Angeles u Kaliforniji, nalazi se planinski prolaz zvan Cahuenga Pass, koji se ponekad naziva i El Portozuelo (Mali ulaz). ), koji povezuje Los Angeles Basen sa dolinom San Fernando. Najniži prolaz kroz planine Santa Monica, prevoj Kahuenga ima prilično živopisnu istoriju, mesto nekoliko bitaka u 1800-ima između doseljenika i snaga meksičkog guvernera, i to je takođe lokacija jednog od najtajanstvenijeg i legendarnog izgubljenog blaga kalifornijske istorije, koja navodno leži upravo tamo pored glavne metropole Los Anđelesa.

Godina 1864. bila je burna za ovu oblast, a borbe su se odvijale južno od granice i mnogo je bilo nemira između kalifornijskih doseljenika i guvernera koje su postavili Meksikanci. Usred ove nestabilne klime i uznemirujućih napetosti, Francuska je postavila nadvojvodu Maksimilijana iz Austrije i njegovu ženu, Carlotu, kao imperatora i caricu Meksika, koji uopšte nisu bili u dobrim odnosima sa Benitom Juarezom, koji je u to vreme bio predsednik Meksika.

 Kako bi uspeo u svojim planovima da nasilno ospori vladavinu monarhije i održi demokratiju, poslao je četiri agenta na putu za San Francisko da kupe oružje kako bi pomogli njegovom cilju. Svi zajedno nosili su prema procenama, oko 200.000 dolara zlata, srebra i dragog kamenja, i putovali su duž onoga što je poznato kao prolaz Kahuenga prema njihovoj destinaciji.

Priča se da je u nekom trenutku tokom njihovog putovanja jedan od agenata misteriozno umro, izazivajući sumnju da su ga ubili francuski špijuni. Kada je grupa konačno stigla u San Francisko, primetili su da su se Francuzi snažno infiltrirali, do te mere da je bilo nemoguće izvršiti trgovinu. Iscrpljeni agenti su, navodno, odlučili da se spuste niz brda San Matea, deleći blago na šest delova i sve zakopavaju na različite lokacijame radi čuvanja dok se francuska prijetnja ne bude procenila i rešila. Zadovoljni činjenicom da je blago na sigurnom, agenti su otišli da smisle neki plan, ali nisu znali da nisu bili sami u tim lošim krajevima.

Meksički agenti nisu znali da ih je izdaleka posmatrao pastir po imenu Diego Moreno, koji je ukrao svo blago pre nego što su se agenti vratili da otkopaju dragocenosti kako bi ih vratili u Meksiko.

 Smrt koja prati priču o blagu, počela je kada su se tri agenta vratila da iskopaju ono sto su sakrili. Već veoma sumnjičavi ljudi okrivljuju jedni druge za krađu blaga za sebe, jer su oni samo znali gde su ga sakrili. Stvari su se zagrejale i potegnuto je oružje, ispaljeni su pucnji, a samo jedan od agenata ostao živ kada se dim pištolja razišao.

U međuvremenu, Moreno se usput zaustavio u krčmi duž Kahuenga prolaza pored Los Angelesa. Navodno je u to vreme pre ulaska u LA zaspao mračnim i snažnim snom, u kojem je upozoren da bi odnošenje blaga u grad značilo sigurnu smrt. Ova snažna slutnja je očigledno bila dovoljno zastrašujuća da je Moreno odlučio sakriti blago pod peskom I  kamenjem i nastavio dalje u Los Angeles, planirajući da se kasnije vrati. Nedugo nakon toga, Moreno je žestoko oboleo od misteriozne bolesti i negovao ga je prijatelj u Los Anđelesu po imenu Isus Martinez. Moreno ubrzo nakon toga podlegao teškoj bolesti, ali ne pre nego što je Martinezu poverio lokaciju blaga.

Zainteresovana, Martinez i njegov posinak, Jose Gumisindo Correa, odlučili su da odu tražiti blago, nisu bili sigurni da li je to čak i stvarno ili samo obmanljiva lutanja Morenovog bolesnog, grozničavog uma. Priča se da su locirali drvo, ali da su, dok su počeli da kopaju u zemlju, Martineza pogodio srčani udar i tamo je umro na licu mesta. To je bilo dovoljno da prestravi mladog Correu, uveravajući ga da je možda blago prokleto, a da neda da ga nađu. Ostavio ga je tamo gde je ležao i vratio se u Los Anđeles, ne govoreći nikome o blagu ili njegovoj tajnoj lokaciji.

Godine 1885. nešto od blaga je očigledno pronađeno slučajno kada je baskijski pastir naišao na jednu od šest vreća koža koje sadrže dragulje i kovanice. On je navodno bio zadovoljan ovim sretnim otkrićem da nije kopao dalje da bi pronašao ostalih pet vrećica, ali se ispostavilo da on zapravo nije bio srećan ni na koji način. Dok se vraćao u Španiju sa svojim bogatstvom, uložio je velike napore da ga sve zašije u svoju odeću kako bi sprečio da ga neko ukrade, ali nažalost, to mu nije pomoglo kada je pao preko palube dok su prilazili obali, i on je brzo potonuo i utopio se, odnoseći blago sa sobom.

Prokletstvo će se nastaviti 1895. godine, kada je sada potpuno odrastao Correa odlučilo da se više ne plaši prokletstvai i pošao da traži ostatak blaga, ali pre nego što je uspeo, umro je u pucnjavi sa svojim zetom. noć pre nego što je bio spreman da krene na svoje putovanje, odnoseći sa sobom tajnu lokacije blaga u svoj grob. U međuvremenu, poslednji meksički agent koji je prvobitno zakopao blago pre nego što je ukradeno ubijen je u borbi u baru u Tombstoneu, Arizona. Za to vreme je već bila rasprostranjena vest da je bilo zakopano blago na prelazu Kahuenga, i iako niko nije znao gde se nalazi osim mrtvog Corree, bilo je dosta lovaca na blago koji su bili spremni da pokušaju da ga traže uprkos glasinama da je prokleto.

Najpoznatija potraga za izgubljenim blagom Cahuenga Passa pokrenuta je 1939. godine, kada se ekspert za rudarstvo Henri Dzons udružio sa Valterom Combesom, mehaničarom iz Bakersfilda, i njegovim ujakom Enisom Combesom, kako bi konačno pronašao misteriozno blago. Naoružani sofisticiranom opremom za detekciju metala, tim je tvrdio da je pronašao da leži oko 15 stopa pod zemljom, a jedini problem je što je bio direktno ispod parkinga u blizini Hollivood Bovla. Na kraju su dobili dozvolu da kopaju u zamenu za procenat od pronađenog, ali kako su se približavali cilju, Combes se povukao iz straha od navodne kletve, odnoseći sa sobom detektor metala I opremu.

Džons je nastavio dalje sa nekim drugim partnerima, a potraga je kulminirala time što su u međuvremenu došle filmske ekipe i stotine znatiželjnih posmatrača i novinara. Iskopali su do predviđenih 15 stopa i ništa nisu našli, ali su bili ubeđeni da je nešto definitivno tamo, pa su nastavili da kopaju, kopaju i kopaju. To je trajalo punih 24 dana, sve dok neprohodan kamen nije blokirao njihov napredak i prisilio ih da priznaju poraz. Neugodnost i razočarenje u svemu tome poslalo je Džonsa u samoubilačku depresiju i ubio se nedugo nakon toga, još jedna žrtva "prokletstva". Bilo je i drugih pokušaja da se pronađe sve do modernijih vremena, i nijedan od njih nije dao nikakve rezultate, nije pronađen ni jedan jedini novčić, 

šta je dovelo do toga da blago Čahuenga prolaza poprimi gotovo mitski kvalitet. Da li je stvarno prokleto? Da li je uopšte postojalo? Kakav god da je odgovor, Kahuenga Blago se pretvorio u jedno od najtajanstvenijih izgubljenih blaga u kalifornijskoj istoriji, a možda je i dalje tamo i čeka da bude pronađeno.