Monsieur Chouchani ( francuski izgovor: [ mәsjø ʃuʃani] ; hebrejski : מר שושני ; 9. januara 1895. - 26. januara 1968.) ili „ Šušani “, nadimak je inače anonimnog i zagonetnog jevrejskog učitelja koji je podučavao mali broj uglednih studenata iz Evrope posle drugog svetskog rata i drugih mesta, uključujući Emanuela Levinasa francuskog filozofa i Eli Vizela, dobitnika Nobelove nagrade za mir 1986 .
O "Šušaniju" se ne zna mnogo, uključujući njegovo pravo ime, tajnu koju je on revnosno čuvao. Njegovo poreklo je potpuno nepoznato, a njegov nadgrobni spomenik (koji se nalazi u La Pazu , Canelones , Urugvaj , gde je i umro u januaru 1968.) glasi: "Blažena uspomena na visprenog rabina Šušanija. Njegovo rođenje i život su zapečaćeni u misteriji. Tekst je naručio Eli Vizel, koji je i platio za ovaj nadgrobni spomenik. Naziv "Šušani", što znači "osoba iz Šušan-a ", najverovatnije je alegorijska referenca, ili eventualno igra reči. Eli Vizel pretpostavlja da je Šušanijevo pravo ime bilo Mordechai Rosenbaum, dok profesor sa hebrejskog univerziteta Šalom Rosenberg tvrdi da je Šušanijevo stvarno ime bilo Hilel Perlman. Članak koji je objavio Yael Levine 2015. godine, a zasnovan je na genealoškim istraživanjima, sadržavao je dokumentaciju koja potvrđuje da je Šušani bio niko drugi do Perlman, rodom iz Brest-Litovska (Brisk).
Iako ne postoji poznato delo samog Šušanija, postoji snažna intelektualna zaostavština koja se vidi u uticaju na njegove učenike. Po svemu sudeći, Šušani je imao izgled vagabunda i još se smatra da je posedovao ogromno ljudsko znanje iz raznih područja, uključujući nauku , matematiku , filozofiju i posebno Talmud . Većina biografskih detalja Šušanijevog života poznata je iz radova i intervjua njegovih različitih učenika, kao i anegdota ljudi koje je sreo tokom svog života. Šušani se pojavio u Parizu posle Drugog svetskog rata , gde je predavao između 1947 i 1952. Izvesno vreme je nestao nakon toga, očigledno neko vreme proveo u novoformiranoj državi Izrael , vratio se u Pariz nakratko, i zatim otišao u Južnu Ameriku gde je živeo do svoje smrti.
Francuski novinar po imenu Salomon Malka napisao je knjigu o njemu 1994. godine pod nazivom „Monsieur Chouchani: L'enigme d'un maitre du KSKSe siecle“ ( Mister Shushani: Enigma majstora 20. veka ).
Prvi susret Emanuela Levinasa sa Šušanijem i njihov naknadni odnos tekao je otprilike ovako:
Godine 1945. Levinasov najbliži prijatelj, dr. Henri Nerson, jevrejski akušer, ispričao mu je priču o izvanrednom i prilično bizarnom čoveku koga je upoznao tokom godina rata u oblasti Viši. Čovek je bio toliko neobičan da čak ni njegovo pravo ime nije bilo poznato. Nekada se zvao Šušani, ali ovo je više nadimak nego njegovo istinsko ime. Njegov spoljašnji izgled bio je prilično neprijatan; neki kažu čak i odvratan. Međutim, prema Nersonu, njegovo znanje je bilo fenomenalno. Nerson, koji je bio poznat po trezvenom načinu procenjivanja ljudi i situacija, očito je bio u uzbuđenju, kao da je postao sledbenik neke sekte. Snažno je preporučio Levinasu da upozna Šušanija, ali je dve godine Levinas to odbijao. Na kraju krajeva (...) Levinas je bio prilično sumnjičav šta bi ga ovaj čovek koji izgleda toliko čudno "mogao" naučiti. Konačno 1947. Levinas je pristao da se upozna sa Šušanijem. O samom sastanku znamo vrlo malo. Ali postoji anegdota. Anegdota sugerše da su pričali čitavu noć, a ujutro je Levinas rekao Nersonu kad je trebalo da ode: "Ne mogu da kažem šta on zna; sve što mogu reći je da sve što znam, on zna". Nebitno koliko je tačana ova anegdota, jedna činjenica ostaje neosporna. Otada se Levinas zainteresovao za proučavanje Talmuda do tačke u kojoj je većinu svog slobodnog vremena posvetio proučavanju.
Sledećih pet godina Levinas je dugo učio kod Šušanija. Sam, sa Nersonom i u nedeljnoj studijskoj grupi koja bi proučavala Talmud, a koja je pored njih uključivala i malu grupu prijatelja. Chouchani je 1952. napustio Francusku u Izrael, a vratio se 1956. Gde je boravio otprilike šest meseci pre nego što je napustio Evropu i definitivno otputovao za Južnu Ameriku gde je ostao sve do svoje smrti 1968.
Uticaj Šoušanija na Levinasa najjače se oseća u Levinasovoj poznatoj seriji Talmudic Readings. Levinas nije priznao njegov uticaj sve do pred kraj života. Levinasa je snažno impresionirao Šoušanijevo totalno ovladavanje tekstovima, komentarima i meta-komentarima, kao i Šoušanijeva sposobnost da "proširi" opseg Talmuda, koristeći kreativnu, dijalektičku metodologiju. Jedna od karakteristika "Šoušanijevog stila" u Levinasovom delu je metoda kojom se interpretacija teksta razume ne samo rečima određenog citata, već celokupnim kontekstom tog citata. Levinasove hermeneutičke izložbe o Talmudu, koje on pripisuje svom „gospodaru“, uspevaju da budu istovremeno tradicionalne i radikalne po osećaju. Kao rezultat studija sa Šoušanijem, Levinas je drevni tekst Talmuda i njegovih višestrukih slojeva naknadnih komentara video ne samo kao mesto na kojem je „sve što se ikada može zamisliti već je zamišljeno“, već i kao okvir za njegovo pomirenje etike , fenomenologije i postmodernosti .
Eli Vizel opisao je svoj prvi susret 1947. godine sa Šušanijem u „Legende o našem vremenu“ (Poglavlje 10). Vizel piše da je Šušani bio "prljav", "dlakav" i "ružan;" "vagabund" koji ga je doveo u Pariz 1947, a zatim mu postao mentor. Vizel je o njemu ponovo pisao u svojim memoarima "Sve reke vode ka moru" (str. 121–130). Vizel je veoma poštovao Šušanija i predstavljao ga je kao jednog od njegovih najuticajnijih učitelja.
