Bolova piramida je ostrvo koje je zapravo ostatak masivnog vulkana, koji strci 1,843 fita ( 562 metara ) iz Tihog okeana.Ona je samo jedan u nizu vulkana ugašenih pre sedam miliona godina. Otkrivena je1788. godine.
Na geografskoj karti tačkica koja označava Bolovu piramidu jedva se vidi. Ova stena sa nekoliko manjih ostrva obuhvata površinu od oko 20 kilometara kvadratnih jugoistočno od “Lord Howe Island“, uz istočnu obalu Australije, oko 700 km severoistočno od Sidneja.
Taj obelisk je toliko visok da se čini da dodiruje nebo. Iako je u podnožju široka samo 400 m, Bolova piramida dostiže visinu od 562 m, a to je dvostruko više od Ajfelove kule. U Ginisovu knjigu rekorda Bolova piramida upisana je kao najviši kameni toranj na svetu.
Sama piramida dobila je naziv po poručniku “Henri Lidgbird Bolu” koji je i otkrio 1788. godine.
Samostalni letač Frensis Čičester, koji je veliku stenu video 1931. godine tokom svog leta preko Tasmanije, opisao ju je kao “široki pradavni kameni bodež”. Ali ovaj veliki ekskalibur svoje tajne ne otkriva pri pogledu s neba već iz mora.
Ova grupacija oštrih stena neverovatno je popularna među ljubiteljima ekstremnih sportova. Strme litice su neodoljiv izazov za vrhunske alpiniste, a prvi planinarski tim koji je kročio na ove stene je planinarsko društvo iz Sidneja “Sydney Rock Climbing Club”.
Ispod staklene površine okeana nalazi se mnoštvo šarenih riba koje jure oko kamenih stubova i ispod lukova. Njihovo igralište je zaravan vulkanske stene, jer je Bolova piramida zapravo odavno ugašeni vulkan kojem je samo vrhostao iznad vode.
Danas su vidljiva samo tri procenta prvobitne mase, a delovanje okeana smanjilo ju je na lanac ostrva i hridi. Populacija ovih ostrva je ekstremno mala, samo 24 stanovnika.
Za neplodni, kameniti toranj se mislio da je lišen prisustva života do 2001. godine kada je grupa naucnika otkrila jedne od svetski najrjeđih insekata.
Insekt sa Lord Hou ostrva (Dryococelus australis) nije viđen živ više od 70 godina. Poznat kao "Zemljani jastog" ili "hodajuca kobasica", 12 cm. dugacki insekti su nekada bili česti na susednom Lord Howe island ( Lord Hou ostrva ), ali se pretpostavlja da su izumrli pre sedemdeset godina, kada su na osrtvo dosli crni štakori.Crni štakori su naselili ostrvo nakon sto se Britanski brod za snabdevanje, SS Makambo, nasukao na obalu 1918. Vremenom su pojeli i istrebili sve insekte ove vrste sa Lord Hau-a.
Ipak, 2001., naucnicinici su otkrili koloniju Lord Hou insekata, koji žive pod jednim grmom, inače potpuno neplodne stijene. Nekako je nekoliko insekta bez krila, pobeglo i uspelo - na još uvek nepoznat nacin - da prodje više od 14 milja otvorenog okeana, do kopna na Bolovoj piramidi, i prežive tamo.
Desetak primeraka ove vrste se trnutno odgaja u laboratotiji u Melbournu, u cilju povecanja njhovog broja. To je deo programa ciji je cilj ponovno uvođenje insekta na Lord Hou ostrvo.
Ženke imaju dužinu tela do 12 cm i muški primerci do 10,6 cm. Mužjaci imaju duže i deblje antene, u velikoj meri proširene i jace zadnje noge. Odrasli primerci su tamne, zlatno-braon boje sa vidljivom krem trakom duž stomaka , i imaju uglavnom noćne navike. Mlade životinje su svetlo zelene. Jaja su bež boje.
Postoji velika verovatnoca da ove zivotinjice zauvek nestanu usled promene klime ili prirodnih nepogoda, Ovi insekti su takođe potencijalna meta za ilegalni lov i vrlo lako mogu dospeti u ruke nekog kolekcionara insekata.
Нема коментара:
Постави коментар