Nijedno umetničko delo u istoriji ne može da se meri sa „Mona Lizom“ po broju najrazličitijih teorija u vezi s njenim nastankom i značenjem. Priča o ženi sa zagonetnim osmehom, koju je Leonardo da Vinči naslikao u 16. veku, svakog dana dobija novi neverovatni nastavak.
Mona Liza ili Đokonda (ital. Monna Lisa, La Gioconda, franc. La Joconde) je čuveno remek-delo renesansnog slikara Leonarda da Vinčija. Izrađena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Predstavlja portret mlade firentinske dame, Lize del Đokondo.
Danas je portret Mona Lize izložen u Muzeju Luvr, u Parizu.
Leonardo je pre smrti prodao ovu sliku kralju Fransoi I, koji ju je izložio u dvorcu Amboaz. Kasnije je slika preseljena u dvorac Fontenblo, a najzad u Versaj, u zbirku Luja XIV.
Posle Francuske revolucije slika je premeštena u Luvr. Napoleon Bonaparta ju je izložio u svojoj spavaćoj sobi, ali posle njegovog poraza, slika je vraćena u Luvr.
Vinćenco Peruđa je 21. avgusta 1911. ukrao ovu sliku iz Luvra i izneo je sakrivenu ispod mantila. Namera mu je bila da Mona Lizu vrati „kući“, u Italiju. Skrivao ju je u zidu svoje sobe. Ova krađa je izazvala veliki skandal u Parizu, a francuska vlada je otpustila direktora muzeja. Na mestu gde je izlagana Mona Liza, muzej je izlagao dela inspirisana Leonardovim remek-delom.
Peruđa je 1913. pokušao da proda Mona Lizu u Firenci. U pratećem pismu je naveo da namerava da vrati ovu sliku u Italiju, a da za svoje troškove očekuje 500.000 lira naknade. Kada je policija zaplenila ovu sliku, deo javnosti je zahtevao da ona ostane u Italiji, dok je vlada bila za povraćaj slike muzeju Luvr. Posle izlaganja u Rimu, Milanu i Firenci, Mona Liza je uz veliku pompu vraćena u Francusku. Peruđa je dobio blagu kaznu od sedam meseci zatvora, poznata slika je ovom aferom postala još poznatija.
Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, kustosi Luvra su sakrili Mona Lizu 1940. bojeći se da bi je nemački nacisti mogli prisvojiti za muzej koji je Herman Gering planirao da otvore u Lincu. Slika je ponovo javno izložena tek oktobra 1947.
Dva puta su vandali napali ovo umetničko delo 1956. Prvi put je kiselina teško oštetila donji deo slike. Drugom prilikom napadač je kamenom razbio zaštitno staklo i oštetio mali fragment Mona Lize. Od tog doba slika je zaštićena iza specijalnog blindiranog stakla.
Mona Liza je izlagana u SAD 1963. u Vašingtonu i Njujorku. To je bio rezultat zalaganja Žakline Kenedi, supruge predsednika SAD, poreklom Francuskinje, kod francuske vlade. Ovaj portret je tada videlo oko 1,6 miliona ljudi.
Deset godina kasnije, slika je izlagana u Tokiju i u Moskvi.
U Švajcarskoj je 2012. predstavljena slika za koju se tvrdi da je prvobitna verzija Mona Lize.
Još od Đorđa Vazarija, savremenika i autora biografija umetnika iz 16. veka, tvrdi se da je ovo portret Lize del Đokondo. Sam portret nije ni datiran ni potpisan. Vazari tvrdi da je Leonardo u godinama 1500-1506, po svom povratku u Firencu, naslikao portret Lize del Đokondo, treće supruge firentinskog trgovca svilom, Frančeska del Đokonda. Takođe, tvrdi da Leonardo ovaj portret nije završio ni posle 4 godine rada, te je i danas nedovršena. Samim tim, Leonardo nije dao ovu sliku naručiocu, Frančesku del Đokondu, već ju je zadržao.
Vazari pominje ime Mona Liza (Mona - skraćeno od Madona, u značenju „žena“).
Vremenom su se pojavile nove teorije koje su tvrdile da je u liku Mona Lize predstavljena neka druga žena tog doba (Izabela od Aragona i Napulja, Ćećilija Galerani...), bezimena idealizovana žena, Leonardova majka, pa možda i sam lik Leonarda.
Dileme o identitetu Mona Lize su okončane 14. januara 2008, kada je tim istraživača sa Univerziteta u Hajdelbergu objavio otkriće datiranih beleški na marginama knjige iz oktobra 1503. koje potvrđuju prvobitnu pretpostavku, da je Liza de Đokondo bila Leonardov model.
Dimenzije slike su 76,8 × 53 cm, i na osnovu toga se ubraja u slike malih dimenzija. Nastala je u periodu od 1503. do leta 1505.
Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. Njene grudi, vrat, lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda je rezervisana prema posmatraču. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena, bliska i daleka u isto vreme.
Kao i u mnogim svojim drugim delima, Leonardo je i na ovom portretu primenio tehniku sfumata, kako u pozadini, tako i u detaljima lica. Na taj način oblici postaju zamagljeni. Leonardo je Mona Lizu slikao iz dve različite perspektive, jedne za pozadinu, a druge za figuru. Ovo ne postaje odmah očigledno za posmatrača i predstavlja efekat iznenađenja.
Mona Liza je jedan od prvih portreta koji lik prikazuje u imaginarnom pejzažu. Model se verovatno nalazi na terasi. U maglovitom pejzažu se vidi krivudavi put, most i planine.
Leonardo je za slikanje ruku i lica koristio boje različitog hemijskog sastava. Boja ruku se vremenom bolje održala, dok su boje lica izgubile kolorit, a njihove nijanse postale gotovo sasvim valerske.
Na prvi pogled, Mona Liza nema obrve. Smatralo se da bi to mogao biti deo ideala lepote renesansne žene. Analize samog platna otkrile su da su obrve slikane, ali su vremenom izbledele.
U očima Mona Lize su takođe uočeni sakriveni simboli.
Profesor Silvano Vićenti, predsednik italijanskog nacionalnog odbora za vrednovanje istorijskog blaga, tvrdi da je lice Mona Lize zapravo lice muškarca.
ОдговориИзбришиOn čak tvrdi da je to lice istog muškarca koji sedi pored Isusa na slici Tajna večera. Taj čovek se zvao Salai i bio je Leonardov učenik i sluga 25 godina. Sliku Mona Lize kao i još neke, je nasledio.
Jedno vreme je bila prihvaćena teorija da je ova slika autoportret, ali je ona odbačena. Zatim je postojala teorija da je ova slika portret Lise Gerardini i po njoj je dobila ime godinama kasnije, a ne od Leonarda. Međutim, kada su stručnjaci otkrili slova L i S u Mona Lizinim očima, to je opet dovelo do novih teorija.
Prvo su mislili da se slovo L odnosi na Lisu Gerardini, ali kada su odustali od teorije da je to njen portret, smatra se da se slovo L odnosi na samog Leonarda, a slovo S na njegovog učenika Salaia.
Najnovija teorija umetnika Rona Picirila koji tvrdi da je zapazio glavu majmuna, lava i bika u oblacima iznad Mona Lizine glave. Pored njih, uočio je i zmiju i čeljust krokodila. On je, prateći upustva Leonardovih dnevnika, okrenuo sliku na stranu i zapazio ove životinje.
ОдговориИзбришиNa osnovu Leonardovih beleški, on je došao do zaključka da je Mona Liza zapravo metafora zavisti. Do toga je došao uočivši da je Mona Lizina desna ruka blago savijena kod zapešća i povezao sa Leonardovom beleškom da se „zavist mora pokazati kao prezriv pokret ruke prema nebu“.
Najstarija i najrelevantnija teorija je da je "Mona Liza" portret Lize Đerardini del Đokondo, a kao dokaz se navodi beleška Agostina Vespučija iz 1503. godine. "Mona" je skraćenica od italijanskog "ma donna" (moja dama), a "La Đokonda" je italijanski naziv za veselu i živahnu osobu.
ОдговориИзбришиBeogradski slikar Predrag Bajo Luković još je 1982. godine dokazao da je "Mona Liza" Leonardov autoportret, što je i pokazao na svojoj slici "Portret jedne tajne". Sumnja se da je njegovo otkriće iskorišćeno u romanu "Da Vinčijev kod" Dena Brauna.
ОдговориИзбришиPošto su naučnici iz istorijskih zapisa saznali da je Mona Liza poslednje dve godine života (do 1542) provela u manastiru Sveta Ursula u Firenci, gde je i sahranjena, 2011-te godine je počela potraga za njenim zemnim ostacima, s ciljem da se na osnovu DNK analize rekonstruiše njeno lice i uporedi s onim na slici.
ОдговориИзбришиItalijanski stručnjaci su sproveli dvonedeljno istraživanje uz pomoć georadara i starih mapa i dokumenata, i tako pronašli kriptu u jednom napuštenom manastiru za koju tvrde da je Đokondin grob.
Istražitelji za paranormalno tvrde da se na slavnoj i toliko kontroverznoj slici Mona Lise krije vanzemaljac. Ta teorija ide toliko daleko da tvrdi da je slavni slikar Leonardo Da Vinci znao za postojanje vanzemaljca, a ovo je tvrde i dokaz toga.
ОдговориИзбришиWeb stranica The Paranormal Crucible koja se bavi teorijama zavere i paranoromalnim stvarima objavila je neobičan video koji prikazuje dve spojene slike Mona Lise a na njihovim spojevima oni vide lice vanzemaljca.
Ima li u tome istine ili je reč o još jednoj ludoj teoriji zasigurno će se raspravljati danima, no ovo samo potvrđuje da spomenuta slika i njezin autor uvek će biti u središtu interesovanja.
Naime, već godinama mnogi smatraju da je Da Vinci sakrio tajne kodove i subliminalne poruke u većinu svojih slika, a pogotovo u svoju naslavnije delo.
Neki teoretičari vjeruju da je Mona Lisa savršena u smislu simetrije. Autor Dan Brown u svojoj knjizi “Da Vincijev kod” tvrdi da portret sadrži skrivene tragove koji vode do Svetog grala.
ОдговориИзбришиItalijanska istoričarka umetnosti, Carla Glori, tvrdi kako je napokon rešila enigmu tajanstvene žene koja je pozirala za sliku 'Mona Lisa' Leonarda Da Vincija. Kaže kako je zaključila da je žena na slici zapravo Bianca Giovanna Sforza, kći plemića Ludovica Mora, koji je pre 500 godina vladao gradićem Bobbijom. Da Vinci je taj gradić posećivao verovatno zbog njegove poznate biblioteke.
ОдговориИзбришиKakva fama oko slike. Slika je po Leonardu njegov najveci promasaj i nenaplacena ekskurzija. Kada ga je francuska zaposlila da radi na dvoru poklonio je sliku koju je godinama vucarao sa sobom. Cak je nije ni potpisao sto govori da nije bio nimalo ponosan na nju. Naravno, belosvetski strucnjaci su digli ovoj gluposti od slike cenu u bescenje i stvorili mit ni od cega.
ОдговориИзбриши