Da li se ispod misteriozne Sfinge ili neke od piramida stvarno nalazi 'Dvorana istorije' koja krije najvažnije spise civilizacije starije od egipatske?
Neki stari istorijski ali i ezoterijski izvori izveštavaju o jednom zaboravljenom arhivu napunjenom znanjem drevnih predaka, ciji znacaj i vrednost premašuju basnoslovno bogatstvo Tutankamonove grobnice. Izveštaji govore o jednoj odaji koja se navodno nalazi ispod Sfinge ili Velike piramide kod Gize.
Tu se navodno krije zaostavština jedne visokorazvijene kulture koja je bila starija od egipatske.
Jedan izvor iz egipatske prošlosti, takozvani 'Zidarski tekstovi', daje nam važne informacije o mogucoj lokaciji Dvorane istorije. 'Zidarski tekstovi' pronadeni su medu zapisima na unutrašnjem bedemu Horusovog hrama u Edfuu, u srvu južnog Egipta.
Oni se dovode u vezu sa nizom rukopisa koji su u meduvremenu nestali, a bili su deo zbirke pod imenom 'Sveta knjiga hramova'. Tu su bile informacije o nastanku i izgledu svih važnijih svetilišta duž celog Nila.
Rukopisi se pozivaju na jednu grupu nepoznatih bica pod imenom Šebtivi koja su bila povezana sa Totom, egipatskim bogom mudrosti. Po kazivanju 'Zidarskih tekstova', Svete knjige i Znamenja moci smešteni su u jednu odaju koju su Šebtivi potom zapecatili i tako je, sem za stražare, ostala sakrivena od ostatka sveta. To mesto kasnije je nazvano 'Mesto prestola za dušu' i tu su se izvodili samo najviši sveti obredi.
U jednom drugom egipatskom tekstu, poznatom pod imenom 'Vestkarpapirus', koji je izmedu ostalog omogucio tacno datiranje cetvrte dinastije, nalazimo i pricu o tajanstvenom mudracu po imenu Deda, koji je, sem sposobnosti za izvršavanje magicnih junackih dela, posedovao i odredene informacije 'o tajnim komorama sa Totovim knjigama'.
U toj prici, Djeda daje faraonu Kufuu - Keopsu uputstva gde bi mogao da pronade odredene kljuceve kojima bi jednoga dana ponovo otvorio te tajne komore: 'U gradu Ani (Heliopolis) postoji jedan hram po imenu Kuca-Sapti (ovde se misli na petog faraona Prve dinastije, koji je vladao oko 3.000 godina pre Hrista). U tom hramu postoji biblioteka u kojoj se cuvaju inventarski rukopisi u obliku smotuljaka. Zidovi te prostorije sacinjeni su od blokova pešcara. Iza jednog od tih blokova postoji skrovište u kojem se nalazi jedan sanduk od kremenca, a u njemu leže IPVT-pecati, to jest, tajanstveni kljucevi, koji ce ponovo otvoriti skrivene Totove komore'.
Kada je Kufu (Keops) zamolio Djedu da mu pribavi te kljuceve, mudrac mu je odgovorio kako on nije u moci da to ucini, ali je zato prorekao da ce kljuceve jednoga dana pronaci jedan od trojice sinova Rad-dedet supruge visokog sveštenika u Heliopolisu. Još je rekao da ce sinovi biti rodeni 15. dana u mesecu tubi (oktobar-novembar).
Ispostavilo se da su ta tri brata bila tri prva faraona Pete dinastije. Medutim, imajuci u vidu višeslojnu simboliku egipatske literature, moguce je da sve ovo ima skriveno znacenje, i da su ta tri brata u stvari oni koji ce jednoga dana pronaci i otvoriti Dvoranu istorije. Inace, veliki deo starog grada Heliopolisa i dalje leži neistražen ispod rastucih predgrada Kaira. Tajna Saptijevog hrama možda još ceka da bude otkrivena.
Zaharije Sicin, americki orijentalista, citira nam jednu himnu iz XVIII dinastije koja govori o tome kako je bog Amon, onog trenutka kad je stupio pod svodove koji se nalaze ispod Sfinge, preuzeo zadatke nebeske Harakti (Sfinge), 'srce njegovo mudrost dosegnu, reci njegove mocne postadoše'.
Grcki istoricar Herodot na kraju svog izveštaja o poseti Egiptu 443. godine pre Hrista, piše da se 'ispod piramida i Sfinge prostire veliki lavirint koji vodi u podzemni svet...'
A u Korpusu hermetikumu, sveobuhvatnoj zbirci starih tekstova iz ranog hrišcanstva, u jednom tekstu pod nazivom 'Devica sveta' nalazimo sledece reci: 'Svete simbole, kosmickih elemenata, tajne Ozirisa, brižljivo su sakrili. Pre nego što se u nebo vratio, Hermes (Tot) magijom ih je obeležio: Vi, Svete knjige, koje su moje besmrtne ruke stvorile, budite uz pomoc mojih nepremostivih reci moci sigurne od propasti do vecnosti, i vreme vam ne može ništa. Budite nevidljive, nedostupne, za sve one koji ce vas tražiti, sve dok Stvoritelj vam dušu njegovu za pomoc ne pošalje. nakon tih reci, Hermes je knjige sakrio na sigurno mesto. Sve to dogodilo se veoma davno'.
Rimljanin Marcelinus pisao je u cetvrtom veku da su 'adepti' (oni koji su posveceni) ispod piramide uz veliki napor izgradili lavirint podzemnih hodnika i odaja, jer su znali da Potop dolazi i da ce uništiti znanje o svetim ceremonijama.
Marcelinusov savremenik, Jamblihus, napisao je jedan sastav o egipatskim misterijama u kojem izveštava i o jednom svetom ritualu koji je bio povezan sa Sfingom: 'Na jednom tajnom mestu izmedu šapa Sfinge nalaze se jedna bronzana vrata koja se skrivenom polugom mogu otvoriti. Kroz ta vrata mladi sveštenici ulaze u jednu okruglu prostoriju, u kojoj moraju da produ odredene provere pre nego što mogu biti primljeni u krug posvecenih'.
Slicno tvrdi i koptski hronicar Al Masudi: 'Covek stupa kroz piramidu kroz jedan podzemni hodnik dužine od preko 100 kubita (1 kubit=0.44 metara) - svaka piramida ima jedan takav prilaz'.
Nešto kasnije, srednjovekovni arapski hronicar Firouzabad izveštava kako su odaje ispod Sfinge izgradene u isto vreme kao i one ispod Velike piramide: 'Veliku piramidu sagradio je Idriz (Tot, Enoh, Hermes), da bi celokupno sakupljeno znanje zaštitio od najavljenog uništenja. I ostali visoki sveštenici sacuvali su svoje zabeleške iz medicine, magije i talismana'.
Ibn Ad Alokim, koji je zabeležio pricu o snu kralja Salouka o Potopu i njegovoj naredbi da se izgrade piramide, pominje i jednu dvoranu u blizini piramida koja je napunjena svim mogucim dokumentima o matematici, astronomiji i fizici: '... I oni izgradiše jedan podzemni svod. Kamen je iz Etiopije donesen, olovom i železom spojen. Nakon završetka, dvorana je presvucena obojenim mermerom, a kraljSalouk priredio je slavlje u kojem su ucestvovali svi žitelji kraljevstva'.
I judejski istoricar Josif Flavije beleži kako je Enoh izgradio jedan podzemni hram koji se sastojao od devet svodova izgradenih jedan iznad drugog. Manli P.Hol iznosi da kod slobodnih zidara postoji jedno prorocanstvo koje kaže da ce jednog dana ta tajna dvorana biti otkrivena od strane jednog 'Posvecenog'.
Pre dvesta godina za svetu geometriju Velike piramide interesovao se i Isak Njutn. Verovao je da se u njenoj unutrašnjosti nalazi lavirint od tunela i komora, koji je, po njemu, predstavljao 'prorocanski kalendar od kamena'. Od tada pa do dana današnjeg cela jedna legija neucnika trudi se da dešifruje kamena prorocanstva Piramida.
Edgar Kejs (1877-1945), najcuveniji americki vidovnjak, opisujuci u svojim vizijama vreme kada je podignuta Velika piramida (pre 12 hiljada godina) pominje i preduzimanje mera za ocuvanje Knjiga znanja. Kejs je, gledano iz pravca Sfinge, tacno odredio gde je smeštena 'Dvorana istorije'. Video je više ulaza izmedu Sfinge i Nila, prema istoku, gde se sunce iznad vode uzdiže, a granica izmedu svetla i senke nalazi se izmedu šaša Sfinge. I francuski najcuveniji prorok Nostradamus ostavio je nekoliko redova stihova u kojima se, kada budu do kraja dešifrovani, verovatno kriju dragoceni podaci o 'Dvorani istorije' koju pesak i monumentalni kameni spomenici starog Egipta ljubomorno cuvaju.
Evo jednog kratkog dešifrovanog primera: 'Oni ce otkriti skrivenu topografiju zemlje (u Gizi). Urne u gradevinama (piramide), koje mudrost sadrže, bice otvorene. Njihov sadržaj unapredice shvatanje svete filozofije, belo umesto crnog, lažnost razotkriti, mudrosti nove zamenice tradicije stare, koje su vrednost svoju izgubile'.
Vecina konzervativnih egiptologa smatra da je 'Dvorana istorije' samo jedna legenda, jer se njeno postojanje jednostavno ne uklapa u trenutno prihvatljiv model razmišljanja.
Medutim, price o 'Dvorani istorije' dokumentovane su vec hiljadama godina. Podudarnost njenih opisa i verodostojnost mnogih izvora govore nam da mnogo toga ipak odgovara istini.
Možda cemo se vec uskoro, ako se predskazanja ostvare, pridružiti mišljenju egiptologa Džeralda Masaija koji piše: 'Jednog dana otkricemo da mitovi sadrže istinu, a da je ono što smo do sada smatrali za istoriju - samo mit, koji smo mi sami izmislili'.
Ponovno otkrice 'Dvorane istorije' bez sumnje ce u potpunosti izmeniti naš pogled na prošlost, a istovremeno i naša buducnost ce iz osnove biti drugacija. Uz to, možda ce se zbog toga promeniti cak i naše shvatanja o vremenu kao velicini'.
Нема коментара:
Постави коментар