Amitvil

Amitvil je jedan od najpoznatijih slučajeva opsednutih kuća. Napisano je bezbroj knjiga, snimljeni su filmovi i još dan danas se vode polemike oko te kuće.

Holandska kolonijalna kuća izgrađena je davne 1928. godine, navodno na prostoru na kojem su živeli oboleli Indijanci gde su odmah bili i pokopani. Naime, na području današnjeg Amitvla je nekada živelo indijansko pleme Shinnecocks.

Kad su belci stigli, odnosili su se prema njima kao i prema svim drugim Indijancima, bili su ugnetavani i hteli su ih preobratiti na svoju veru i običaje.
Naravno, to se Indijancima nije svidelo pa se okupila grupica Shinnecocksa, i u hrišćanskom terminu su prokleli svoju teritoriju misleći da ako njima ne može ovde biti dobro, neće biti nikome. Vrlo brzo se počelo pričati da je to mesto nastanjeno demonima.
Prokletstvo je počelo rano ujutro 13.10.1974. kad je Ronald DeFeo ubio svoje roditelje, dve sestre i dvoje braće s puškom. Ubio ih je u krevetima, za vreme spavanja. Ronald je osuđen na 6 doživotnih robija. 
Svi su mislili da je time strava u Amitvlu završena.

1975. kuću kupuje bračni par Lutz za 80.000$. Iako su znali za ubistva, Lutzevima se kuća toliko svidela da su odmah počeli s useljenjem.Uselili su se sa troje dece.

Uskoro je došao i Georg, Lutzov prijatelj sveštenik, da blagoslovi kuću.  Tek nakon što je par puta poprskao pod sa svetom vodom, odjednom je čuo: 'IZLAZI NAPOLJE!'. Sleđen, oštrinom glasa, okrenuo se da vidi ko je to rekao, ali iza njega nije nikoga bilo. Polako je nastavio obred očekujući da ponovno čuje glas. Ali ko god da je to rekao, nije ponovio. Nakon obavljene ceremonije, sveštenik se susreo sa porodicom i uskoro otišao.
Kad se vratio kuci u ogledalu je primetio da  su se oko njegovih očiju  pojavila dva crna prstena, kao da ih je neko ugljenom nacrtao na njegovom licu. Uskoro se razbolio, i svaki kontakt sa porodicom Lutz, pa čak i telefonski poziv, bi mu pogoršao stanje. Kasnije u samostanu sveštenik je bio napadnut drugi put od nevidljive sile, ovaj put puno jače. Završio je s teškim ozledama i borio se za život nekoliko dana u bolnici. Iako je bio teško ranjen čim je došao svesti pokušao je kontaktirati Kathy i Georga da ih upozori. Hteo im je reći da odmah napuste kuću. Stalno ih je pokušavao kontaktirati telefonom ali svaki put kada bi se veza uspostavila  linija se prekinula.

U međuvremenu čudne stvari događale su se i Lutzevima. Polagano ih je kvarila demonska sila. Bilo je poput neke noćne more. Čak i danas Lutzovi imaju problem da odvoje ono što se stvarno dogodilo od onoga što se događalo samo u njihovim umovima. Nakon prvih 36 sati George je počeo osećati da nešto nije u redu.
Počeo je provoditi sve više vremena uz veliki, otvoreni kamin u dnevnoj sobi, odvajajući se od vatre jedino da bi nacepao još drva ili da proveri termostat koji je konstantno očitavao svega 8 stepeni u sobi.
Čak noćima kada bi se uspeo odvojiti od kamina uvek bi se budio oko 3:15 ujutro, obukao se i izišao napolje.
George se nastavio buditi svako jutro u 3:15, a to je bilo tačno vreme kada je DeFeo pobio svoju porodicu, sa snovima i vizijama njihovih smrti, na hiljade muva skupljalo bi se u sobi. Voda u WC-u koji se je nalazio na spratu pocrnela je poput mastila, nameštaj i stvari bile su bacane s jednog kraja sobe na drugi. Mala Amy sprijateljila se s nevidljivom čovekom koga je zvala Jodie, a njihovom sinu Gregu prozor je zdrobio prste. Čak se i pas počeo menjati, režao je i lajao na sve i  sakrivao se po kući. 15. maja, samo 28 dana nakon useljenja, Lutzevi su pograbili nešto odeće i pobegli u strahu. Za sobom su ostavili vrednost veću od 40.000 $, automobil, antikvitete, čamac, odeću, igračke... 

Preselili su kod majke Kathleenine Lutz. U početku nisu ništa hteli govoriti zašto su tako brzo odustali od života u kući njihovih snova. Ali nakon nedelju dana su se odlučili da sve iznesu u javnost. Rekli su da su u tih deset dana saznali šta je to pakao. George Lutz je rekao da je tu i tamo znao čuti glasove koji su mu govorili šta da radi, ali ih je snagom volje uspeo odagnati. Zatim, vrata i prozori bi se toliko otvarali bez razloga i kažu da su čuli čudne šumove iz podruma. Rekli su da su u podrumu bila vrata pakla, ali nisu hteli dalje komentarisati.
Još jedna činjenica, koja ide u prilog ukletoj kući, je da je Jay Anson napisao knjigu o užasima koji su se dogodili u toj kući. Dok je pisao knjigu razboleo se, i nedugo nakon što je završio knjigu je i umro.