Izgubljene knjige ( Lost books )

Седам књига за које можемо бити сасвим уверени да би вероватно промениле историју човечанства, ако би се нашле данас или да нису уништене,.

Мало је проналазака имало такав утицај на историју као штампа и нико не може да зна колико знања је изгубљено током историје. Научници, истраживачи који су убијени пре него што су могли да развију своје проналаске и наравно књиге које су уништене зато што су подривале одређене друштвене норме, или су једноставно нестале. Постоји седам, готово митских књига за које се може поуздано рећи да би утицале на развој и ток историје.

Јеванђеље по Еви 

Аутор ове књиге је непознат, али је јеванђеље које је 'обрисано' из Библије познато. Наводно се у овом јеванђељу промовисала слободна љубав, бесплатни секс и равноправност жена Наравно, таква књига је подрвала два миленијума учења Цркве о сексуалности и целибату.. У 4. веку књигу је забранио црквени званичник Епипханус и све копије, барем колико ми знамо, је наредио да се униште. Можда, ипак, постоји копија у тајним архивама Ватикана.

Метод

Књигу би требало да је написао Архимед, један од највећих умова у античкој Грчкој. Према легенди, убијен је један римскои војник током окупације Сирацусе. Међу његовим осталим књигама, налазила се и књига под насловом Метод, у којој је описан проналазак, који и дан данас ѕбуњује научнике, механизам Антикиере, за кога многи верују да је компјутер и изграђен је око 100 година пре наше ере.. Књига би требало да буде детаљан план о томе како да направите уређај, и наравно оно чему заправо служи. Књига је вероватно уништена као и многе друге, када су Римљани спалили Александријску библиотеку у Египту - наводно случајно. Библиотека је иначе реновирана неколико пута, али сваки пут поново уништена од разних завојевача.

Каталог библиотеке Багдада 

Библиотека, такође позната као Кућа Мудрости, је наводно направљена између 700 и 800. године нове ере. Она је саджавала књиге из целог познатог света у то време. У овој библиотеци налазиле су се књиге мудраца који су писали о медицини, проналасцима, науци, астрономији и технологији. Каталог би данас вредео читаво богатство, јер преко њега могу да се добију информације о књигама, za које не би смо знали да чак и постоје. Индиректно, каталог би дао потпуно нови поглед на историју, то би показало шта су у то време научници већ знали. Библиотека (мада би се могла назвати Универзитет) основана је 1258. потпуно уништена од стране Монгола када су освојили град. Све књиге су спаљене или бачени у реку.

Настављајући епску сагу о Троји

Илијада и Одисеја, Хомер писао (Неки тврде да књиге не могу се приписати једном аутору) требало би да буде само два књиге у прилично дуго саге. Требало би да постоји осам књига које треба да буду написане од других аутора. Илијада и Одисеја су имали огроман утицај на све већие уметнике од Хомера па надаље. Може се само нагађати колики би био утицај преосталих шест књига. Не зна се много о наставцима. Знамо да постоји, јер им се односе на друге књиге из тог времена и каснијe.

 Хермократес 

Хермократес је била Платонова трећа књига о пореклу свемира. Прва две су Тимај и Kритас. У трећој књизи да буде расправа о молекула, златни пресек ... што значи да ће књига утицати на мислиоце и научнике вероватно данас. Друга књига се завршава веома нагло и покрива теорију Атлантиде, тако да неки верују да је трећа књига такође кључ ову мистерију. Нажалост, нико не зна где би књига нестала и можда је Платон заиста никад није написао.

Аб урбе цондита либри 

Књига, која описују читаву историју Рима, од Тројанског предка Цезара Аугуста, па све до целокупне историје од око 800 година. Цела колекција би требало да има 142 томоvа. Након пада царства то је била једна од најтраженијих књига у то време. Снима су о гладијатора и римске архитектуре, у ствари, о свим римским тајнама којих можете да се сетите. Нико не може са сигурношћу да каже колико је било вредно када би се пронашао само један нови том ове књиге, разговорамо о милионима долара. Пронадјено је само 35 томова, а ове свеске су више или мање основа за све што знамо о древном Риму.

Ратови богова 

Ратови богова је изгубљена Хроника, која описује битке које је Мојсије водио са мистериозним оружјем званим Ковчег Завета. Ковчег у који су Израелци ставили камене плоче са десет божјих заповести. Да је ова књига преживела, вероватно би била нешто као данас библија са једнако великим утицајем на људе.

Olantajtambo ( Mysterious Stones – Ollantaytambo )

Olantajtambo je jedna od najvećih misterija drevnog Inka carstva. Čovek se pita kako je uopste bilo moguće ovako grandiozne građevine podići na vrtoglavoj visini i na gotovo nemogućem terenu.

Drevni graditelji nisu priznavali nikakve prepreke. Preko planinskih bujica podizali su improvizirane mostove od pruca i isprepletenih žilavih lijana, kroz stene su probijali tunele, a na samim ivicama vrtoglavih litica vešto su uklesavali putne staze koje su stizale do najudaljenijih i najnepristupačnijih utvrđenja velikog Carstva.
U džinovskim geometrijskim megalitskim zidinama, koje nisu vezivane nikakvim vezivnim materijalom, nego su kameni blokovi slagani jedan na drugi po nepravilnom redu, postoji najmanje šest kamenih blokova težih od pedeset tona, koje su vješti graditelji Inka na neki čudan i nama krajnje nejasan način iz udaljenog kamenoloma, s druge obale rijeke Urubambe, uspjeli prebaciti na ove, orlovske visine. Kako i na koji način, to će izgleda ostati zauvijek tajna.

Tokom vladavine Inka, Olantajtambo je bio kraljevska prestonica vladara Pacakutija koji je osvojio ovu regiju, sagradio tu grad i ceremonijalni centar. U vreme spanskog osvajanja Perua, ovo mesto je sluzilo kao uporiste za otpor preostalom plemenu Inka. Sama dolina je prekrivena terasastim poljima koja se od podnozja nastavljaju gore u brda i dozvoljavaju poljoprivredu na inace nepristupacnom terenu. 
Olantajtambo je, kažu legende, bio čuven još po nečemu. Smatran je svetim i u njemu su bila pohranjivana srca mrtvih inkanskih vladara, dok su njihove uzvišene mumije počivale u kraljevskim odajama u Kusku, udaljenom gotovo 90 kilometara.
Danas je Olantajtambo takodje atraktivna turisticka lokacija.

Ouija - Vesticja tabla ( Spirit board )

Najraniji pisani tragovi govore da je ouija tabla bila u upotrebi još za vreme Rimskog imperatora Valensa, u cetvrtom veku nove ere, mada neki istraživaci tvrde da su Grci znali za nju još pre Hrista. Posle mnogo vekova, godine 1890, ideju su iskoristili Carls Kenard (Charles Kennard) i Ilaja Bond (Elijah Bond), prilagodili je savremenoj upotrebi i patentirali je. Oni su svom pronalasku dao ime uija, što na egipatskom navodno znaci “dobra sreca”. Sitnicavi ljudi su zavirili u recnik i videli da uija na egipatskom ne znaci baš ništa, pa se Kenard ispravio i rekao da je to odgovor koji je on u jednoj seansi dobio od same table, tako da je taj naziv i ostao. Posle samo dve godine, Kenardovu firmu, koja je proizvodila tablu, otkupio je njegov bivši poslovoda Viljem Fuld (William Fuld). Prvi potez novog vlasnika bio je da “preuredi” istorijat table, pa je rekao da je on pronalazac i da je izraz uija nastao spajanjem francuskog oui i nemackog ja (obe reci znace “da”, pa bi prevod bio “Da-da”). Godine 1966. patent je otkupila firma Braca Parker (Parker Brothers) i od tada se ona proizvodi u Salemu.

Na glatku površinu stola postavlja se veliki krug na kome su ispisana sva slova i cifre, a cesto postoje i neke fraze, kao što su “Da”, “Ne”, “Zdravo”, “Zbogom”, “Necu ti reci ovoga puta”, “Pitaj me ponovo za sedam dana” i tako dalje. Kao pokazivac koristi se planšeta (mali stabilni predmet sa tri glatke nožice) tako što na njoj dve osobe drže po dva prsta (kažiprst i srednji prst). Pošto ona slobodno klizi po stolu, ucesnicima je lako da je pokrecu do željenih slova ili cifara po redosledu kojim ce se formirati poruka.Obicno se bira takav scenario koji ce igri dati misticni ili okultni smisao, pa se sve pretvara u spiritisticku seansu. To je, recimo, razgovor sa umrlim ili imaginarnim osobama. Ucesnici na glas postavljaju pitanje, a prozvana osoba im odgovore daje kroz njihove pokrete. Tako pocinje dijalog izmedu ucesnika u igri sa jedne i prozvane osobe ili neke natprirodne sile sa druge strane. S obzirom da je površina stola glatka (ovo je važan uslov), otpor trenja je veoma mali pa se stvara iluzija da planšetu zaista pokrece neko treci. 

“Medijumi” u ovoj igri su dve osobe. Ovo daje atraktivnu dimenziju ideomotornom efektu, jer naizmenicno (i potpuno nesvesno) preuzimanje inicijative pri pokretanju caše daje nepredvidljive i zanimljive rezultate. Uz dobro pripremljenu atmosferu, narocito ako su ucesnici i posmatraci skloni mistici, efekat je tako snažan da psihicki labilne osobe mogu da zapadnu u ozbiljnu krizu. Mnogi su ovaj dramaticni efekat iskoristili za tvrdnju da je za amatere opasno da se bave tako delikatnim stvarima kao što je prizivanje duhova. Sa ovim bismo mogli da se složimo, narocito ako su pomenuti amateri sugestibilni i ako to što su videli ne prihvataju kriticki. 

Podvodne rusevine ( Mysterious 10,000 Year-Old Underwater Ruins in Japan )

Izgleda da se najveće misterije naše planete kriju na morskom dnu.Kolika je to površina ne treba ni spominjati, a pogotovo kada se još uzmu u obzir dubine mora i okeana na koja ljudi još ne mogu da odu sa ovakvom tehnologijom kakva je danas. Ali, hajdemo u okolinu Japana ... U dubinama Japanskog mora, u blizini ostrva Okinava, Una i Tajvan otkrivene su izuzetno neobične i tajanstvene ruševine.Pronađene su ostaci ogromnih građevina od precizno isklesanog kamena, čija je starost procenjena na čak 12.000 godina, što znači da su nastale još 10.000 pre Hrista. Mnogi u Japanu veruju da su u pitanju ostaci tajanstvenog, izgubljenog kontinenta koji japanska narodna tradicija naziva Onogorodžima.Po njihovom predanju, taj kontinent je isto kao i legendarnu Atlantidu, progutalo more.Drugo mišljenje je, da je u pitanju mitski kontinent Mu, kolonija izgnanika iz Atlantide, oni koji su se po legende pobunili protiv vlasti u svojoj zemlji.I Mu je po legendi, takođe, nestao u moru. Još 1985. godine, Japanac Kikačiro Aratake je roneći stotinak metara od ostrva Jonaguni, na dubini od 25 metara, ugledao ogromnu piramidu.Piramida na dnu mora, bilo je to nešto nezamislivo i senzacionalno.Od tada, više puta je pokušavano da se utvrdi da li je to delo prirode ili veštačka tvorevina nastala ljudskom rukom.Tek 2000. godine mesto je proglašeno arheološkim lokalitetom, a rukovodstvo nad istraživanjima preuzeo je Masaki Kimura, koji je tada bio docent okeanografije na univerzitetu u Rjukju.Istraživanja su potvrdila da se radi o građevini digaćkoj oko 200 metara, širokoj 150 i visokoj 20 metara.Postoje rukom klesana stepeništa, ispod temelja nalazi se nakadašnji sistem za drenažu, a nađena je i glava (na slici dole) koja je vrlo slična sa glavama sa Uskršnjih ostrva ! Veoma važan nalaz su znaci isklesani u kamenu, sasvim slični piktogramima na još nedešifrovanoj steli sa Okinave. Bilo je više nego očigledno, da su kameni blokovi ostaci civilizacije koja je postojala davno pre zvaničnih naučnih tvrdnji i da je civilizacija koja ih je gradila raspolagala sa vrlo naprednom tehnologijom.To su fino obrađeni kameni blokovi koji formiraju bočnu stranu piramide sa hramom na vrhu. U jesen 1995. godine, pronađene su još tri lokacije sa podvodnim građevinama, hramovima, trgovima, stepenicama, putevima, stiliziranim likovima morskih životinja.Između 1995. i 2005. godine pronađeno je još osam novih podvodnih nalazišta na potezu između Japana i Tajvana.Najveća podvodna struktura koja je dosada otkrivena nalazi se u blizini otoka Yonaguni na 35 metara dubine. Ova građevina je dugačka 80 metara, široka 30 metara i visoka oko 15 metara.Tu su takođe i kameni putevi i raskrsnice koji povezuju podvodne građevine koje se nalaze između ovog ostrva Yonaguni i dva ostrvceta, Kerama i Aguni. Kada je nastala piramida i svi ovi objekti? Kada ih je prekrilo more? O koliko se ovde dalekoj prošlosti radi i ko je bila misteriozna civilizacija koja je sve ovo izgradila u 'vremenu koje je bilo pre vremena'. Dokazi govore o tome da je zadnje ledeno doba bilo pre 0ko 11.500 godina i da je tada došlo do topljenja velikih količina leda. Zbog ovakvog velikog topljenja, nivo mora se na nekim mestima na Zemlji popeo za preko 100 metara i tako potopivši na kopnu sve što je bilo u tom opsegu.Pretpostavlja se da je to bio slučaj i sa ovim kompnom kod japanske obale. Mnoge svetske legende govore o civilizaciji svih civilizacija koja je bila smeštena negde na Pacifiku.Stari narodi su je nazivali Mu ili kako su je zvali na zapadu, Lemurija.Prostirala se od Japana, pa preko Polinezije sve do Uskršnjih Ostrva, sastavljena od niza većih ostrva. Sve ove građevine pronađene u dubinama mora nedvosmisleni su dokazi postojanja ove civilizacije.

Cevi iz Bajgonga ( Baigong Pipes Mystery )

U delu Kine koji nikad nije bio naseljen nalaze se stotine starih, čeličnih cevi koje zadiru duboko u utrobu planine, a čiji otvori izlaze na vrh planine. Neke od cevi vode do slanog jezera u blizini, a sve su povezane tako da čine smislen oblik. Neke od cevi imaju prečnik od oko 40 centimetara, a većina ih je uniformne veličine.Šta je problem s ovim? Možda je sve deo nekog zaboravljenog rudnika?Problem je što su naučnici, američki i kineski odredili starost ovih cevi i došli do zapanjujućeg otkrića: cevi ne samo da nisu napravljene u doba kad je bila poznata tehnologija izrade čelika, nego su napravljene u vremenu kad je najveći domet naših predaka bio da isprže nešto na vatri a da im se pri tom ne zapali krzno na leđima.Drugim rečima, ove cevi su, naučno je potvrđeno, nastale daleko, daleko pre nego što je to, po svemu što nas uči istorija, moguće.

Izgubljeni kosmonaut ( Lost cosmonauts in space )

Неки људи верују, да негде у огромној тами простора око девет милијарди миља од Сунца, да ће прво људско биће ускоро прећи границу нашег соларног система и отићи у међузвездани простор. Његово тело, савршено очувано, замрзнуто на -454ºФ; у малој капсули тихо се удаљава од Земље, 18.000 миља на сат у последњих 45 година.

Он је изгубљен космонаут, чија ракета је, уместо да се врати на земљу, само наставила у дубоки свемир.
То је једна од мистерија Хладног рата: У зору свемирског доба, крајем 1950-их и 1960-их година, Совјетски Савез је имао два свемирска програма, један јавни програм, други "скривени" и још много крајње самоубилачких мисија које су покушали да изведу у строгој тајности.
На Јоутубеу се налази занимљив видео онога што је познато као изгубљени или Фантом космонаут. Они тврде да имају видео са једном од ових претпоставки о изгубљеном космонауту. 
Већи део раног совјетског свемирског програма је скривен од јавности, а много информација је уништено; Већина оних који су били укључени су умрли или су нестали. Неки историчари су недавно решили да открију неке од мистерија које су окруживале прве космонауте. Нажалост, нема никаквих доказа који би подржали ове тврдње. У то време су Совјети били стручњаци за нестанак људи и доказа, попут њихових колега у ЦИА. Веома је лако поверовати да је више смртних случајева било у тим првим данима очајничке свемирске трке. Тестови нису били завршени и безбедносне контроле су биле скоро па минималне или непостојеће.
23. октобра 1960. године, ракета је експлодирала на Баиконуру и у тој несрећи умире 165 техничара, догађај који је сакриван од совјетских власти већ више од 30 година.
Дошло је до историја преваре и обмане око ових мистериозних изгубљених космонаута. Докази који наводе и подржавају теорију Изгубљеног Космонаута генерално се не сматрају коначним, а неколико случајева је потврђено.
1980, амерички новинар Џејмс Оберг истрагом катастрофа на простору Совјетског Савеза, пронашао је доказе тих изгубљених космонаута. Од распада Совјетског Савеза почетком 1990-тих, доста информација је већ доступно, укључујући Валентина Бондаренка, амбициозног астронаута чија је смрт током тренинга на Земљи остала скривена од стране Совјетске владе. Чак и из доступног материјала које су доставиле совјетске и руске власти, постоје јаки докази који су се појавили да подрже приче о изгубљеном космонауту.

Crni Vitez ( Black Knight satellite )

Naša planeta je imala prisustvo svog prirodnog satelita od mnogo pre nego što je imala mogućnost da podrži život. To se nije promenilo sve do 1957. godine kada je Sovjetski Savez lansirao Sputnik i naša planeta je počela da popunnjava sa veštačkim satelitima koji su korišćeni za mnoge namene, posebno u oblasti telekomunikacija. Danas ima mnogo satelita na nebu, najviše beskorisnih, prostor u kome se gomila svemirsko đubre postaje pravi problem za čovečanstvo.

Ali postoji verovanje da Sputnik nije bio prvi veštački satelit u orbiti oko Zemlje. Neki kažu da se jedan satelit, nazvan "Crni Vitez" (Black Knight) nalazio u orbiti hiljadama godina. Ime crni vitez potiče iz srednjevekovnog perioda, kada su Crni vitezovi bili oni koji deluju bez pomoći nekog drugog i nisu bili u nikakvom savezu sa bilo kim. Ne zna se sigurno da ime potiče od tada i ko ga je prvi koristio. Ali istina je da postoji mnogo zastupnika ove misteriozne teorije.
1899 genije Nikola Tesla, sagradio je u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu prvi širokopojasni prijemnik / predajnik radio talasa. Mesecima je istraživao signale iz orbite. Tesla je otkrioio da u jeku električne buke postoji jedan previše lep i periodičan signal da bi mogao da bude prirodan. Tesla je bio uveren da je to pokušaj da vanzemaljske rase da uspostavi komunikaciju i prvobitno je mislio da je signal nastao na Marsu. Ali posle nekoliko meseci traganja, on je shvatio da je to nemoguće. Signal nije dolazio sa Marsa već je njegov dom morao da bude negde u Zemljinoj orbiti.
Godinama kasnije, još jedan veliki genije i izumitelj radia Guglielmo Marconi, takođe je otkrio prijem čudnog signala iz svemira, previše redovan da bude samo buka, ovaj signal je trajao nekoliko dana, a onda potpuno nestao. Otada radio amateri stalno pokušavaju da otkriju ponovo ove radio signale ali bezuspešno.

U februaru 1953., u jeku Hladnog rata sve oči su bile uprte u nebo da vide koja zemlje je prva stigla u svemirski prostor. Grupa astronoma koji rade za Ministarstvo odbrane SAD otkriva čudan objekat koji kruži oko Zemlje i alarmira javnost, misleći da su Rusi pobedili u svemirskoj trci i da je SAD je sada ranjiva.
Objekat je nazvan Blek Knajt (Crni Vitez) i pod tim kodnim nazivom se pominje u različitim izveštajima vladinih agencija. Istraga je vodio profesor astrofizike na Univerzitetu u Novom Meksiku, dr Lincoln La Paz, poznati pronalazač sada patuljaste planete Pluton, Klide Tombaugh. "Zvanični" Rezultati istrage su zaključili da je objekat bio mali asteroid zarobljen u orbiti na način malog prirodnog satelita. Problem sa ovim objašnjenjem je da je verovatnoća asteroida da bude zarobljen u orbiti minimalna. A detalji istrage nikada nisu otkriveni.

U februaru 1960. godine, astronomi širom sveta su pratili putanju Sputnika, koji je već bio u orbiti, odjednom je otkriven objekat koji je pravio senku u odnosu na Sputnik . Objekat je imao dve karakteristike koje su danas je posebno zanimljive, prvo činilo se da objekat ima polarnu orbitu, a ne prate liniju Ekvatora a do tada ni SAD ni sovjetski sateliti nisu mogli da se kreću na taj način , a drugo, objekat je bio tako kolosalan da je bilo nemoguće da je lansiran sa zemlje sa raketama koje su imali u to vreme.