Oni se protežu od Sirije do Saudijske Arabije, jedino se mogu videti iz vazduha, , te su gotovo nepoznati javnosti.
Oni su Blisko-istocna verzija Nazca Lines - drevni crteži, koji se nalaze u pustinji u južnom Peruu, zahvaljujući novim tehnologijama TV-mapiranja u Jordanu, istraživači otkrivaju sve više njih nego ikada pre. Ima ih na hiljade.
Oni su Blisko-istocna verzija Nazca Lines - drevni crteži, koji se nalaze u pustinji u južnom Peruu, zahvaljujući novim tehnologijama TV-mapiranja u Jordanu, istraživači otkrivaju sve više njih nego ikada pre. Ima ih na hiljade.
Arheolozi ih nazivaju "tockovi", ove kamene strukture imaju širok izbor dizajna. Istraživači veruju da oni potiču iz antike, od pre najmanje 2.000 godina. Oni se često mogu naći i kreću se u rasponu od 82 do 230 stopa (25 metara do 70 metara).
"U Jordanu ima kamenih struktura koje su daleko brojnije od Nazca Linija, daleko više je i područje koje pokrivaju, i mnogo su starije", rekao je David Kenedi, profesor drevne istorije na Univerzitetu Zapadne Australije.
Kenedjevo novo istraživanje, koje će biti objavljeno u narednom broju časopisa Journal of Archaeological Science, pokazuje da ti točkovi čine deo raznih kamenih krajolika. Tajanstvene strukture koje se protezu preko krajolika i do nekoliko stotina stopa, nemaju očitu praktičnu upotrebu.
Njegov tim je deo dugoročnog projekta vazdusnih izviđanja i istrazivanja arheoloških nalazišta sirom Jordana. Kenedi i njegove kolege jos ne znaju šta su te strukture i za sta su mogle biti korištene.
Kenedijevo glavno područje stručnosti je rimska arheologija, ali on je postao fasciniran tim strukturama, kada je kao student, pročitao izvestaj Royal Air Force pilota koji je leteo nad njima 1920 na avio rutama preko Jordana. "Ne možete ne biti fascinirani tim stvarima", rekao je Kenedi.
1927. RAF Vazduhoplovni poručnik Percy Maitland objavio je ivestaj o ruševinama u časopisu antike.On je rekao da su te rusevine, zajedno sa drugim kamenim strukturama, poznata beduinima kao "dela starih ljudi."
"Ponekad, kad ste zapravo tamo na licu mesta možete naslutiti priblizno neki oblik, ali nesto samo priblizno", rekao je on. "Dok, ako se podignete u vazduh, oštro dolazi u fokus ono što je pravi oblik."
"Ljudi su verovatno išli preko njih, prolazili pored njih, vekovima, bez ikakvog jasnog pojma šta predstavljaju."
(Tim je stvorio arhivu slika tockova iz različitih mesta na Bliskom istoku.)
Nagađa se da bi mogli biti ostaci kuća i groblja. Kenedi smatra da niti jedno od tih objašnjenja nije verovatno.
"Čini se da postoji neki kulturni kontinuiteti u tom području u kojima su ljudi osećali da postoji potreba za izgradnjom objekata koji su bili kružnog oblika."
Neki od tockova nalaze se u izolaciji, dok su drugi grupirani zajedno. Na jednom mestu, u blizini Abyad Oasis, stotine njih se može naći svrstano u desetak skupina.
U Saudijskoj Arabiji, Kenedijev je tim pronašao stilove tockova koji su sasvim drugačiji: Neki su pravougaoni, drugi su kružni, ili sadrže dve žice koje stvaraju utisak da su usklađene u istom smeru izlaska i zalaska sunca na Bliskom istoku.
Oni u Jordanu i Siriji, s druge strane, imaju brojne žice i ne čini se da su usklađeni sa svim astronomskim pojavama.
Datiranje krugova je teško, ali se predpostavlja da su stari najmanje 2000 godina.
Funkcija tockova takođe može biti slična zagonetnim crtežima u pustinji Nazca.
Ako uzmemo u obzir, uopsteno, da kameni krugovi pedstavljaju mesta za poštovanje predaka, ili mesta za obrede povezane sa astronomskim događajima , mogli bi imati istu funkciju crteza iz Južne Amerike, Nazca linije na primer. Dizajn je drugačiji, ali funkcija može biti ista
Funkcija tockova takođe može biti slična zagonetnim crtežima u pustinji Nazca.
Ako uzmemo u obzir, uopsteno, da kameni krugovi pedstavljaju mesta za poštovanje predaka, ili mesta za obrede povezane sa astronomskim događajima , mogli bi imati istu funkciju crteza iz Južne Amerike, Nazca linije na primer. Dizajn je drugačiji, ali funkcija može biti ista
Za sada smisao TOCKOVA ostaje misterija. "Pitanje je šta im je svrha?"
Нема коментара:
Постави коментар