Prica o kamenu je prvi put objavljena u literaturi 1933. godine od strane poznatog Novo Meksickog arheologa Franka Hibbena, koji je napisao o susretu sa vodičem koji je tvrdio da prvi put otkrio kamen 1880. Natpis je navodno postojao jos u kasnim 1800-tim. Neki naučnici smatraju da je natpis na paleo-hebrejskom, koji je uklesan u kamenu, zapravo skraćena verzija Deset zapovesti. Na četiri mesta nalazi se reč „JHVH“ ili Jahve.
Ukoliko je to tačno, nije moguće da se radi o falsifikatu, jer učeni ljudi tog vremena nisu znali za paleo-hebrejsko pismo. Neki naučnici odbacuju mogućnost da je reč o originalnom kamenu, zbog brojnih stilističkih i gramatičkih grešaka, a drugi dodaju da kamen nije autentičan zbog upotrebe moderne hebrejske interpunkcije. Zbog njegove težine (težak je više od 80 tona) nikad nije premešten u neki muzej.
Ulaznica na mesto gde se kamen nalazi košta 25 dolara.
Zagovornici natpisa koji tvrde da je pisan na paleo-hebrejskom tvrde da je na kamenu natpis o judeo-hrišćanskom zapisu Deset zapovesti, na osnovu prevoda iz 1949 Harvardskog naučnika Roberta Pfeiffera. 1979, Sa Univerziteta u Novom Meksiku epigrapher po imenu Diksi Perkins je izneo teoriju da je natpis na Starogrckom, koji se koristio oko 500-te godina pre nove ere u mediteranskom regionu. U Perkinsonovom prevodu, na kamenu je izveštaj istraživača ili ratnika po imenu Zakineros, koji je ostao izolovan u pustinji, a sada se bori da preživi.
Zagovornici natpisa koji tvrde da je pisan na paleo-hebrejskom tvrde da je na kamenu natpis o judeo-hrišćanskom zapisu Deset zapovesti, na osnovu prevoda iz 1949 Harvardskog naučnika Roberta Pfeiffera. 1979, Sa Univerziteta u Novom Meksiku epigrapher po imenu Diksi Perkins je izneo teoriju da je natpis na Starogrckom, koji se koristio oko 500-te godina pre nove ere u mediteranskom regionu. U Perkinsonovom prevodu, na kamenu je izveštaj istraživača ili ratnika po imenu Zakineros, koji je ostao izolovan u pustinji, a sada se bori da preživi.
Mnogi drugi međutim, veruju da je kamen podvala Hibbena lično. U njegovim radovima je pokazano, da su izmišljene mnoge cinjenice koje je koristio da pokaže podršku ideji drevnih pre Kolumbovih kontakta u Severnoj Americi . Jedan broj drugih ljudi uključenih u datiranje i ispitivanje kamena takođe imaju sumnje da su akademski sumnjive ličnosti koje su istrazivale poreklo kamena, poput Barri Feela, drugog predlagača drevnih pre Kolumbovih kontakt teorija, nedovoljno kompetentne da daju tacne informacije o poreklu kamena .
Нема коментара:
Постави коментар