Andjeoska kosa

Na nebu iznad Olorona u Francuskoj se u ranim poslepodnevnim satima oktobra 1952.g pojavio neobičan prizor: „pamučni oblak neobičnog oblika…iznad njega, uski cilindar nagnut pod uglom od 45° se pomalo kretao u ravnoj liniji prema jugozapadu…vrsta belog dima se uzdizala iz gornjeg kraja…“, prema rečima očevidaca.
Ispred tog „cilindra“ se nalazilo 30-ak manjih objekata za koje se, pri gledanju kroz naočare za operu, pokazalo da je reč o crvenim sferičnim oblicima okruženim žutim prstenjem. „Ti su se „tanjiri“ kretali u parovima,“ izjavio je srednjoškolski domar Jean-Yves Prigent, „ prateći obrazac koji bi se uopsteno mogao opisati kao kratka vrludanja. Kada bi se dva tanjira međusobno udaljila, između njih bi se pojavila belicasta linija koja je ličila na električni luk.“
Medjutim, to je bio samo početak neobičnih događanja. Iz svih je objekata pljuštala bela supstanca nalik na kosu koja bi se obmotavala oko telefonskih žica, granja i krovova. Kada bi posmatrači pokupili taj materijal i uvaljali ju u oblik lopte, pretvorila bi se u želatinoznu supstancu i nestala bi. Jedan od očevidaca je tvrdio da  supstanca pala na njega i da se uspeo osloboditi jedino rezanjem. 
Gotovo identičan  događaj se dogodio desetak dana kasnije u Gaillacu u Francuskoj.
Izvještaji o misterioznoj „anđeoskoj kosi“ se pojavljuju s vremena na vreme. Laboratorijska analiza autentičnog materijala (ponekad se vazdusna paučina pogrešno tumači „anđeoskom kosom“) je nemoguća jer takav materijal uvek nestane. U leto 1957.g, kada je svedočio dotičnom fenomenu na Floridi, Craig Philips, direktor nacionalnog akvarijuma od 1976. do 1981.g, je sakupio uzorke i stavio ih u zapečaćene teglice, ali dok je došao do laboratorije, uzoraka više nije bilo.
Anđeoska kosa ili silikatni pamuk je ljepljiva, vlaknasta smesa koja se obično javlja u vezi s viđenjima NLO-a, ali i pri izveštajima o manifestaciji Device Marije. Opisuje se kao paučina ili mlieč. Svoj  naziv je dobila zbog sličnosti s tankom kosom ili paučinom. Anđeoska kosa „isparava bez traga nekoliko sati nakon pojavljivanja“: ona ili isparava ili se pretvara u pamučne rese uz neugodan miris kada se drži u ruci. Ufolozi je najčešće nazivaju „anđeoskom kosom“, dok je Italijani nazivaju „silikatni pamuk“, a Francuzi koriste pojam „Madonina prisutnost“.
B. V. Lyapunov, sovjetski istraživač koji je mnogo toga učinio na popularizaciji nauke, je 1967.g sa Novog Zelanda dobio uzorak „anđeoske kose“. Čvrsto zapečaćena tuba je sadržavala nepoznatu smesu koja je zauzimala otprilike 1 kubni centimetar. Skup  naucnika je sproveo sveobuhvatnu analizu. Fizičar L. V. Kirichenko, specijalist radiometrije, je zaključio da je rieč o „finom materijalu čija su neka vlakna manja od 0,1 mikrona mereno dijametralno. Većina je vlakana zapletena u snopove ili zasebne „niti“ dijametralnog promera od 20 mikrona. Vlakna su izgledala belicasto i poluprozirno. Ne postoje poznate analogije na analiziranu supstancu.“
Sumirajući proučavanje materijala, akademik I. V. Petryanov-Sokolov je rekao da „je primerak zanimljiv kao materijal sa veoma finim vlaknima. Malo je verovatno da je stvoren prirodnim putem.“ Nažalost, cela količina  je iskorišcena tokom istraživanja, a novi uzorci nisu prikupljeni iako je fenomen prijavljivan u još nekoliko navrata.
Prema izveštajima koja je britansko društvo za proučavanje NLO-a objavilo u avgustu 1988.g, tajanstvene su paučine pale na tlo nedugo nakon NLO viđenja u severnom Welsu. 60-godišnja gđa Stanfield i njena snaha su na nebu videle oko „20 srebrnih kuglica“ pre opažanja paučinastog materijala koji je padao na tlo.
Postoje slučajevi kada „anđeoska kosa“ pada iz vedrog neba. Stanovnici grada Montgomerya u SAD-u su 1898.g izvestili o padanju „leteće stvari nalik na leteću paučinu“. Prema svedocima, niti su podsećale na neku vrstu fluorescentnih azbestnih vlakna.
1978.g je izvešteno da je u blizini obalskog grada Samaru na Novom Zelandu tokom dva sata padao veliki broj lepljivih vlakana. Vlakna su izgledala „znatno finija od paučine“, ali ipak vidljiva u odnosu na jasno i plavo nebo.
Postoje mnoge teorije o izvoru „anđeoske kose“ . Najčešće se spominje migracija pauka, uglavnom zbog delikatnog izgleda nalik na paučinu, ali to ne bi bilo razumno kada bi se pauci kretali na niskim visinama, zbog velike količine, i činjenice da bezrazložno ne stvaraju velike količine mreža. Migracije paukova se odvijaju na većim visinama iz razloga što oni ne mogu leteti: oni prate toplotu do gornje atmosfere te klize koristeći  vetrove. Čak i kada bi stvorili paučinu, turbulencija bi je rasterala. I, naravno, nestaje li paučina nakon nekoliko sati ili prilikom dodira?
Druga teorija smatra da se „anđeoska kosa“ stvara u levcima tornada kombinacijom čestica prašine i organskog materijala, visoke struje elektrona i visoke plinske brzine. Ovo je okrenuto u niti centrifugalnom silom rotirajućeg stuba vazduha jer nabijene čestice imaju tendenciju formiranja dugih lanaca niti. Nakon pada na tlo, niti gube električni naboj i raspadaju se u finu prašinu.
Još jedna neobična karakteristika „anđeoske kose“ je ta da je nestabilna poput celofana kada se izloži plamenu. Naucnana  analiza je zaključila da se ona počinje smanjivati pri izloženosti kiseoniku, a njena struktura navodno sadrži silicijum, magnezijum, kalcijum i bor. Dok su prva tri elementa uobičajena u zemljinoj kori, bor ipak nije. On se nalazi samo od 3 do 10 dela na milion što je relativno retko. Bor apsorbuje neutrone i koristi se pri zaštiti i kontroli nuklearnih reakcija (to se obično pridodaje spekulacijama da je „anđeoska kosa“ nusproizvod nuklearnog pogonskog sastava).
Ostali otkriveni elementi uključuju kalijum, silicijum, kalcijum, fosfor, aluminijum, kiseonik, hlor, gvozdje, sumpor, mangan kalijum, natrijum, cink, lantan, cezijum i tricijum, koji je posebno zanimljiv. Tricijum je otkriven u uzorku iz Sonore, Kalifornija prikupljenom 1976.g. Reč je o radioaktivnom izotopu vodonika koji je vrlo redak u prirodi. Gas tricijum se koristi kako bi se poboljšao prinos nuklearnih bojevih glava, a da bi se dobio u bilo kojem značajnom iznosu, potrebno ga je ručno proizvesti u nuklearnim reaktorima ili čestičnim akceleratorima. Šta taj element radi u „anđeoskoj kosi“ je otvoreno spekulacijama, ali zabeleženo je samo nekoliko slučajeva u kojima je „anđeoska kosa“ prijavljena kao radioaktivna.