Mnogo neobjašnjivih događaja odigralo se tokom istorije ljudske civilizacije. Uprkos današnjoj tehnologiji, mnoge misterije su i dalje ostale nerešene, a stručnjaci i nauka nemaju odgovore na mnoga pitanja. I kad se dođe do rešenja, naučnici neka od njih ostave za sebe. Istorija čovečanstva prepuna je nerešenih misterija od kojih su neke više nego zastrašujuće i izazivaju veliku pažnju kako običnog sveta, tako i naučnika.Ako volite misterije o duhovima, vanzemaljcima, drevnim civilizacijama, cudnim bicima, neobicnim pojavama, neobjasnjivim nestancima, neresinim istorijskim zagonetkama..., onda ste na pravom mestu. Vodimo Vas na putovanje kroz svet Najvecih svetskih misterija. Zagonetni slučajevi i drevne misterije su pred Vama. Probajte da rešite ono što drugi nisu mogli.Pridruzite nam se.
Podelite sa nama vasa misteriozna i paranormalna iskustva.

Do you believe ?

UKOLIKO smatrate da citav tekst ili deo teksta ne odgovara istini, napišite svoje mišljenje, ili drugi tekst na istu temu, pošaljite nam i mi cemo to veoma rado postaviti na ovu stranicu.

уторак, 04. август 2015.

Furor Teutonicus




Slika „Bitka u Teutoburškoj šumi“, veličine 20 kvadratnih metara, poslednji put viđena je u Salcburgu 1909, i otad joj se gubi svaki trag. Jedna od pretpostavki je da je 1911. otkupljena za Nacionalni muzej u Santjago de Čileu.

U nepreglednom nizu od preko hiljadu i više dela što ih je tokom svog dugog i plodnog stvaralačkog veka ostvario srpski slikar Pavle-Paja Jovanović (1859–1957), jedna slika se posebno izdvaja.

Kao prvo, za nju se zna samo na osnovu reprodukcija u heliogravuri, oleografiji i sl., jer do danas se ne zna gde se nalazi original.

Drugo, ona je jedno od najboljih dela Paje Jovanovića uopšte.

Treće i ne manje važno, događaj koji je prikazan na slici, godina kada je slika nastala i godina u kojoj se obeležava jubilej 150 godina od rođenja Paje Jovanovića, direktno se poklapaju i pružaju povod za priču o jednoj slici i tri jubileja.

Slika o kojoj je reč FurorTeutonicus – Bitka u Teutoburškoj šumi – jeste istorijska kompozicija koja prikazuje bitku i pobedu Germana nad Rimljanima u Teutoburškoj šumi 9. godine n. e. (tačno pre dve hiljade godina). Slikar je imao zadatak da predstavi događaj kada su germanska plemena do nogu potukla Rimljane namamivši ih duboko u nepristupačnu Teutoburšku šumu. Do tada zavađena germanska plemena, okupila su se protiv Rimljana oko vojskovođe Arminija koji je služio u rimskoj vojnoj provinciji Germaniji pod prokonzulom Kvintom Varom, u vreme cara Oktavijana Avgusta. Varov zadatak bio je da uspostavi rimsku vlast sve do oblasti Vezera i Labe na istoku. Međutim, Arminije je tajno sklopio savez sa germanskim poglavarima kako bi osujetio rimske namere. U jesen te 9. godine, iskoristivši Varovo poverenje, Arminije je namamio u zasedu tri rimske legije sa oko dvadeset hiljada vojnika sa samim prokonzulom Varomna čelu, i tokom trodnevne bitke potpuno ih uništio. Smatra se da se bitka odigrala u krajevima dvadesetak kilometara severno od gradaOsnabrik, gde se danas nalazi spomen-obeležje na ovaj značajan događaj iz istorije nemačkog naroda.

Paja Jovanović je ovu sliku završio poslednje godine XIX veka 1899.  u vreme kada se ozbiljnije posvetio slikanju velikih istorijskih kompozicija poput Takovskog ustanka, Seobe Srba, Krunisanja cara Dušana i dr. Pripreme za nju trajale su sigurno više od jedne godine, mada se ne zna pouzdano kada i od koga je tačno dobio porudžbinu za nju. Neosporno da je slikar zasnovao rekonstrukciju događaja bitke na istorijskim činjenicama, mada je ovaj događaj zaokupljao pažnju mnogih umetnika i pre Paje Jovanovića (recimo, nemački umetnik Fridrih Ginkel je 1864. naslikao jednu verziju ove bitke). Da bi što vernije interpretirao čuvenu bitku u Teutoburškoj šumi, Jovanović se dodatno inspirisao i Vagnerovom operskom trilogijom „Prsten Nibelunga”.

Već kada su se pojavile prve reprodukcije slike Furor Teutonicus, odmah su bile obavezna ilustracija u mnogim knjigama istorijskog ili arheološkog sadržaja, sa naznakom da se radilo o delu autora P. Joanowitza. Iste 1899. bila je izlagana u Beču i tom prilikom je dobila prestižnu Rajhlovu nagradu i novčani iznos od hiljadu i šesto forinti ili šest hiljada dinara u zlatu.

Naš veliki naučnik Milutin Milanković koji je u to vreme živeo i radio u Beču, u svom delu Uspomene, događaji i sećanja, pun utisaka, opisuje sliku Paje Jovanovića kao jednu od najboljih od svih koje je video u Beču. Slika je dobila prestižne nagrade na međunarodnim izložbama u Sent Luisu 1904. i Salcburgu 1909. godine, ali od tada joj se gubi dalji trag. Do nas su, pak, ostale sačuvane dve skice u ulju manjeg formata koje je Jovanović naslikao tokom prve i druge decenije prošlog veka.

Još jedan podatak je zanimljiv.

Naime, prema navodima iz Jovanovićevih „Memoara”, slika koju autor vodi pod nazivom Los Barbaros, koja je inače bila otkupljena za Nacionalni muzej u Santijago de Čileu 1911, mogla bi da bude upravo Furor Teutonicus, ali ni za nju se pouzdano ne zna kako je izgledala i gde se nalazi, jer je Jovanović u svojim memoarskim zabeleškama naveo da je u vremenu pred Drugi svetski rat slika na neobjašnjiv način nestala.

Kako god bilo, Paja Jovanović je u svom delu FurorTeutonicus monumentalnih razmera (prema njegovom sećanju veličine preko 20 m²) uneo svu svoju veštinu i iskustvo, tako da se sa pravom smatra za jedno od najznačajnijih njegovih dela uopšte. Nadahnut Vagnerovom operom i literaturom, pripremljen studijama i istorijsko-arheološkim podacima o istorijskoj bici i spreman da kao slikar izvuče iz sebe najveće majstorsko umeće, Jovanović je stvorio takvo delo koje je po kvalitetu merljivo u svetskim razmerama realističkog slikarstva krajem XIX i početkom XX veka.

Gajimo nadu da slika nije nepovratno nestala i da će joj se pre ili kasnije ipak ući u trag, a ukoliko bi se to dogodilo, bilo bi to svakako jedno od najznačajnijih kulturnih otkrića.

Нема коментара:

Постави коментар