Eleusinske misterije su najčuveniji tajni kult u grčkom svetu, zasnovan na mitu o Demetri, boginji života, plodnosti i zemljoradnje. Eleusinske misterije, koje su se održavale početkom jeseni u čast boginja Demetre i Persefone, bile su najsvetije i najpoštovanije svečanosti stare Grčke. Misterije su utemeljene u gradu Eleusini, nekih dvadesetak kilometara od Atine, u ranom mikenskom periodu (XV – XIV vek p.n.e.), a održale su se tokom naredna gotovo dva milenijuma.
Misterije su bile strogo zatvorena religija rodova, koja je kasnije, kad je Eleusina potpala pod atinsku upravu (VII vek p.n.e.), postala atinski državni kult. Kult se vremenom sve više širio i poprimio je panhelenski značaj. Svi helenski filozofi, pesnici, umetnici i državnici bili su posvećeni u eleusinsku mudrost koja je ostavila traga i u njihovom stvaranju. Po dubini mudrosti koja je iz njih zračila, misterije su izvršile jak uticaj na razvitak helenskog duha i helenske misli.Demetra je poštovana u svim zemljama u kojima su živeli Grci. Prikazivana je s vencima žitnog klasja, korpama s plodovima i bakljama. Rimljani su je izjednačili sa svojom boginjom vegetacije i plodnosti polja, Cererom. Kasnije, njen kult se stopio s kultom majke zemlje Geje, boginje Reje, a delimično i frigijske Velike majke Kibele
( Legendu o Demetri procitajte u komentarima.)
Pretpostavlja se da su posvećenici (miste) sa buktinjama u ruci lutali podzemljem, podražavajuži Demetrino lutanje u potrazi za kćerkom. Poslednji dan praznika bio je posvećen različitim ritualima i igrama. Narod je, gledajući ka nebu, uzvikivao "Padaj kišo" (hye), a zatim gledajući ka zemlji - "primi, začni" (hye).
Većina stvari o eleusinskim misterijama je ostala nepoznata, i verovatno će ostati zauvek. Samo su učesnici znali šta sadrže sveti kovčežić (kiste) i košara (kalathos).
Noviji istraživači pretpostavljaju da je moć eleusinskih misterija dolazila od enteogenih biljaka koje su se ispijale u napitku kykeon tokom ceremonije. U nameri da se reši misterija, kako je toliko ljudi u tokom dva milenijuma konstantno doživljavalo stanja otkrovljenja tokom završne ceremonije Eleusinskih misterija, pretpostavljeno je da se na ječam hvatala gljiva ergot, i da su psihoaktivna svojstva te biljke izazivala tako intenzivno iskustvo među inicijantima.
Mit o Demetri
ОдговориИзбришиDemetra je imala kćer Koru (grč. Kora ili Kore znači “devojka” ili “kći”) ili Persefonu. Persefona je živela u društvu nimfi na cvetnim livadama Nise, berući cveće i provodeći vreme u plesu i pesmi. Kad je jednom prilikom u šetnji ubrala narcis, cvet smrti, otvorila se pod njom zemlja i iz dubina je izašao bog podzemnog sveta, Had, koji ju je zgrabio i nestao s njom u bezdanu.
Nesrećna majka očajno je lutala svetom tražeći svoju kćer, dok joj na kraju Helije, sveznajući bog sunca, nije otkrio tajnu Persefoninog nestanka. Demetra je zatim otišla na Olimp i okomila se na Zevsa, jer bez njegovog znanja Had ne bi tako nešto uradio. Zatražila je da Zevs, kao najviši bog, učini sve da vrati njenu kćer. Zevs šalje glasnika Hermesa u carstvo mrtvih da prenese Demetrin zahtev. Ali, već je bilo kasno. Had se u međuvremenu oženio Persefonom i učinio je kraljicom svog podzemnog carstva.
Nakon što joj je sagrađen hram, Demetra se tamo nastanila, ali još uvek neutešna u tuzi za svojom kćeri, odbijajući da se pridruži drugim bogovima na Olimpu. Živela je samotnim životom, hraneći se samo ječmenom kašom, nanom i vodom. Zanemarujući svoju božansku dužnost, na svet je pustila veliku nerodicu, koja je imala pogubne posledice ne samo po ljude, nego i po bogove. Ljudi su prestali da poštuju bogove i nisu im više prinosili žrtve. Kad je takvo stanje postalo neizdrživo, Zevs ponovo šalje Hermesa u carstvo mrtvih da bi isposlovao kompromis s bogom podzemlja. Had se odazove na molbu, pošto je Kori dao da okusi sedam zrna nara, da bi time osigurao njen povratak. Nerado pristaje na obavezu da dve trećine godine pusti Persefonu na svet, gde će živeti sa svojom majkom, a Demetra je morala da pristane na to da Persefona preostalu trećinu godine živi sa svojim mužem u carstvu mrtvih.
Od tada Persefona s proleća dolazi na zemlju, a Demetra, radosna zbog njenog povratka, daje bilju snagu plodnosti, pa je cela priroda pozdravlja zelenilom i cvećem. Kad se potkraj jeseni Persefona vraća u podzemni svet, Demetra, a s njom i cela priroda, tuguje i oblači se u žalobnu odeću.