Rimski dodekahedroni - ( The enigma of the Roman dodecahedra )

Smatraju se misterijom arheologije, a svi pokušaji odgonetavanja su pali u vodu. Više od 100 ovih anonimnih i zagonetnih objekata je otkriveno na rimskim nalazištima Velike Britanije, Belgije, Nemačke, Francuske, Italije, Luksemburga, Holandije, Austrije, Švajcarske i istočne Evrope.

Oni se ne pojavljuju na niti jednoj slici o preživljavanju iz tog vremena iako se mogu pronaći u muzejima i mnogim privatnim zbirkama.

Svrha tih čudnih objekata – opšte poznatih kao rimski dodekahedron – je tema mnogih rasprava ali ostaje nepoznato zbog čega su stvoreni. Jesu li dodekahedroni zaista stvoreni od strane Rimljana ili su nazvani „rimskima“ jer su mnogi od njih iskopani u državama koje su nekada bile deo Rimskog carstva?
Čini se da je poreklo ovih rukotvorina takođe nepoznato jer njihovo postojanje nikada nije spomenuto u rimskim, pomno vođenim izveštajima. U stvari, njihovo postojanje nije nikada spomenuto ni u jednom poznatom drevnom izvoru.

Logično je pretpostaviti da su ovi objekti jednostavno misterija koja datira iz 2. ili 3. veka nove ere.

Dodekahedroni su napravljeni od bronze ili kamena i imaju dvanaest ravnih petougaonih strana od kojih svaka sadrži kružni otvor u svom središtu (obično ne i jednake veličine).

Objekti su relativno maleni. Variraju od veličine 4 do 11 cm i različitih su dizajna i veličina, ali se uvek sastoje od 12 simetričnih petouglova.

Uprkos mnogim špekulacijama, funkcija dodekahedrona nije određena.

Mnogi su odavno pokušali da otkriju istinu o tim tajanstvenim drevnim artefaktima. Neki predlažu da je dodekahedron bio merni instrument. Drugi tvrde da je reč o svećnjacima ili vazama za cveće ili je to čak igračka za bacanje i hvatanje na štapu. Nedavno su se ljudi dosetili da dodekahedron predstavlja „sveti simbol druida“ dok je, na primer, Pluarh, grčki istoričar, biograf i esejist identifikovao dodekahedron kao vitalni instrument za zodijačke znakove. Dvanaest strana, prema njemu, predstavljaju dvanaest životinja zodijačkog kruga.

Međutim, pitanje glasi: na čemu je Plutarh temeljio svoju identifikaciju? I šta s čudnim ručicama? Jesu li one samo ukras ili detalj od bilo kakvog značaja? Takođe postoji još jedna pretpostavka njihove svrhe, a ta je da su oni služili kao astronomski merni uređaji pomoću kojih su se, na temelju položaja Sunca u zenitu u proleće i jesen mogli odrediti specifični podaci posebno korisni za određivanje vremena setve među farmerima.

To se vreme zasebno određivalo iz središnje tačke za svaku poljoprivrednu regiju jer se datum razlikovao zavisno o vrsti tla i klimatskim uslovima. Nažalost, uz toliko mnogo teorija čini se da će prava svrha i namena dodekahedrona ostati nepoznati.

Među otkrivenim predmetima se nalazi i rimski ikosahedron – vrlo sličnog oblika, a i njegova svrha takođe ostaje tajna.

Ovaj zagonetni artefakt iz antičkog sveta možemo analizirati iznova i iznova, ali još uvek ne uspevamo shvatiti njegovu svrhu, funkciju i izumitelja.

Očito su drevni Rimljani, ili neko drugi, napravili „nešto“ što mi danas ne možemo objasniti!