Najnovija misterija koja je zapalila internet.
Da li vam ova haljina deluje kao plavo-crna, ili belo-zlatna? Na to pitanje nema pravog odgovora, jer zavisi od toga ko ste i gde se nalazite.
Boja koju vidite posledica je načina na koji je evoluiralo naše oko, odnosno mozak i govori o tome kako vidimo boje u svetu obasjanom sunčevom svetlošću.
Problem je u tome što mozak izbegava detektovanje boje svetlosti koja se odbija od predmeta i vidi samo boju samog predmeta. Ako vidi belu košulju okupanu žutom svetlošću, on mora da “oduzme” žutu boju, kako bi video belinu košulje – što obično i čini.
Isti sistem ugrađen je u kamere i naziva se belim balansom. To omogućava kamerama da čine isto što i ljudski mozak – određuju šta je belo na slici i u odnosu na to prilagođava boje.
Međutim, plavo–crna haljina (ili belo-zlatna) koja se vidi na slici, nekako zavarava sistem.
Mozgovi nekih ljudi pokušavaju da “oduzmu” plavi ton, kao što je slučaj u noćnom ambijentu i vide je kao belo–zlatnu, dok kod drugih eliminišu efekat “zlatnog” dela jer haljinu vide kao pod sunčevom svetlošću i vide je kao plavo–crnu.
To omogućava ljudima da vide obe varijante, ali u različito vreme, u zavisnosti od osvetljenosti sobe i pozadine sajta na kojoj je predstavljena. Tako mozak u jednom slučaju fotografiju posmatra kao snimljenu u dnevnom, a u drugom u noćnom okruženju. Osim toga, svi smo programirani da vidimo boje na jedan ili drugi način i to zavisi od takozvanih štapićastih i kupastih ćelija u našem oku.
Reč je o fotoreceptorima, od kojih su štapićasti osetljiviji na svetlost i raspoznaju oblike, ali ne i boju, dok su kupasti manje osetljivi na svetlost, ali zato vide boje. Osobe koje imaju više štapićastih ćelija slabo raspoznaju boje.
Osim svih pomenutih faktora od kojih zavisi kako ćete videti haljinu na priloženoj slici, njene boje zavise i od toga da li imate više kupastih ili štapićastih ćelija.
Kako biste testirali ovu ideju, pogledajte haljinu na strani sa belom podlogom, a zatim neko vreme provedite u zamračenoj prostoriji, pre nego što je pogledate na tamnoj podlozi.
Boja koju vidite posledica je načina na koji je evoluiralo naše oko, odnosno mozak i govori o tome kako vidimo boje u svetu obasjanom sunčevom svetlošću.
Problem je u tome što mozak izbegava detektovanje boje svetlosti koja se odbija od predmeta i vidi samo boju samog predmeta. Ako vidi belu košulju okupanu žutom svetlošću, on mora da “oduzme” žutu boju, kako bi video belinu košulje – što obično i čini.
Isti sistem ugrađen je u kamere i naziva se belim balansom. To omogućava kamerama da čine isto što i ljudski mozak – određuju šta je belo na slici i u odnosu na to prilagođava boje.
Međutim, plavo–crna haljina (ili belo-zlatna) koja se vidi na slici, nekako zavarava sistem.
Mozgovi nekih ljudi pokušavaju da “oduzmu” plavi ton, kao što je slučaj u noćnom ambijentu i vide je kao belo–zlatnu, dok kod drugih eliminišu efekat “zlatnog” dela jer haljinu vide kao pod sunčevom svetlošću i vide je kao plavo–crnu.
To omogućava ljudima da vide obe varijante, ali u različito vreme, u zavisnosti od osvetljenosti sobe i pozadine sajta na kojoj je predstavljena. Tako mozak u jednom slučaju fotografiju posmatra kao snimljenu u dnevnom, a u drugom u noćnom okruženju. Osim toga, svi smo programirani da vidimo boje na jedan ili drugi način i to zavisi od takozvanih štapićastih i kupastih ćelija u našem oku.
Reč je o fotoreceptorima, od kojih su štapićasti osetljiviji na svetlost i raspoznaju oblike, ali ne i boju, dok su kupasti manje osetljivi na svetlost, ali zato vide boje. Osobe koje imaju više štapićastih ćelija slabo raspoznaju boje.
Osim svih pomenutih faktora od kojih zavisi kako ćete videti haljinu na priloženoj slici, njene boje zavise i od toga da li imate više kupastih ili štapićastih ćelija.
Kako biste testirali ovu ideju, pogledajte haljinu na strani sa belom podlogom, a zatim neko vreme provedite u zamračenoj prostoriji, pre nego što je pogledate na tamnoj podlozi.
Нема коментара:
Постави коментар